НАЈВЕЋА СРПСКА КЛЕТВА: Преноси се генерацијама

Клетва, као облик вербалне освете, позната је у готово свим културама, често праћена ритуалима, а њен значај увек зависи од особе која је изриче.У српској историји, Кнежева клетва, изречена као позив јунацима да се боре на Косову на Видовдан 1389. године, заузима посебно важно место, забележена у епским песмама Косовског циклуса.Фото: ПрофимедиаУ песми &quot;Мусић Стеван&quot;, клетва је забележена као снажан апел Кнеза Лазара Хребељановића, упућен српском народу да се придруже Косовском боју.&quot;Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дош&#39;о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап`о, док му је колена!&quot;Фото: ВикипедијаУ песми &quot;Кнежева вечера&quot;, клетва је краћа и директна:&quot;Ко не дође на бој на Косово, Од руке му ништа не родило: Ни у пољу бјелица пшеница, Ни у брду винова лозица!&quot;Постоји уверење међу људима да се Лазарева клетва још увек одражава на српском народу, с обзиром на уопштено веровање да клетва има утицај до шестог колена. Страх од Лазареве клетве укорењен је у народу, а постоји и жеља да се избегну њене последице. Током дочека српске војске у Београду 1913. године, након Другог балканског рата, на триумфалним капијама су биле исписане поруке, а једна од њих гласила је: &quot;Бежи грда клетво с рода, завет Срби исунише!&quot;Стихови Лазареве клетве из песме &quot;Мусић Стеван&quot; уклесани су на споменику косовским јунацима на Газиместану, иако је други стих изостављен.БОНУС ВИДЕО:

НАЈВЕЋА СРПСКА КЛЕТВА: Преноси се генерацијама

Ваш коментар

Нема коментара