ЈЕДНА ЈЕДИНА Знате ли која српска реч је ушла у турски језик

Ко пише ове коментаре? 6000 турцизама, глупост, подвала! Побогу, за комуникацију на једном језику довољан је фонд од 2000 речи (предговор Оксфордског речника). А онда набрајате примере, а тамо "ракија", па турцизам. Ракија, српска, уписсна је на Унеско листу светске баштине... Треба знати

Апсолутно сте у праву . Сви словенски језици имају око 6000 заједничких речи који су свима разумљиви а овде се пиша о 6000 !! турски речи у српском!! Са 6000 речи можете да читате целу књижевност на једном језику!

Ponavljaju jedanbte isti tekst godinama u raznim novinama?! A reč jedrene, po jedru, reč galipolje-golo polje, mramorno more je dobilo ime jer je između crnog i belog (egejskog) mora, reč mramor je od mravi, mravinjak, ovde je bitna boja mravinjaka, i grad se zove marmaris. Ima još primera......Novinari kad već prepisuju isti članak mogli bi da nađu nekog lingvistu ili bar etnologa da to i prokomentariše

Више је него очигледно да су они по образовању "новинари" исто колико си и ти нпр. Марсовац, а ја космонаут. Нити мање, нити више од тога.

Opet nas truju lazima i podmetacinama

Надполовична већина тих речи које убоге аналфабете називају "турцизмима" јесу персијске и арапске, које су Турци преузели. То је врло проверљива чињеница, али ипак је лакше овако - преписујеш и понављаш једно те исто по милион пута, уопште не укључујући мозак о теми дотичних балегања. Под условом да онај ко то ради уопште има шта да укључи, наравно.

Rakija je turcizam udomaćen i u hrvatskom jeziku, no koristi se i stara riječ sa slavenskim korijenom, žestica.

...da, inače Turci i muslimani uopšte, uobičajeno svakodnevno ispijaju dosta rakije, pa su joj i nadenuli ime. :-) Rakija je star izraz. Obzirom da destilat ističe, logična asocijacija bila reka. Ono što prvo istekne iz kazana i što se baca jeste "patoka" (potok), a zatim, u jačem mlazu dolazi "rakija" (reka). Ako znate turski, razumeli ste šta sam napisao.

Osmanlije kad su dosli na nase strane jezik je bio arapski i persijski a mi pricali srpski.pisali su arapskim pismom. Danas te iste osmanlije ili ti turci govore neki drugi jezik i pisu latinicom. Dolazimo li do toga da su to nase rijeci koje su se odomacile kod turaka.mozda i grijesim ali racunica kaze tako pa vi razmislite

Pola turaka prica srpski.

Lazi, lazi, lazi... Stalno se neko trudi da pokazuje kako su Turci ostavili ovo ili ono. Od lazi da su bili 500 godina, do lazi da je bilo praviko prve bracne noci. A laz je da he rakija njihova rec. U to vreme strogih serijatskih zakona, Turco nisu pili alkohol, pa samim tim, nisu ni mogli da imaju svoje alkoholno pice. Strane namerno namecu i izmisljaju svakojake stvari. Da nismo od Turaka, mozsa naucli da pecemo rakiju?

А да није можда обрнуто??!!...престаните да унижавате свој народ...скоро свака реч има корен речи у србском језику!!

Volili bi vi da oni opet zavladaju.

Убудуће не прескачи терапију. За твоје добро.

Prvo ,,potece''prvenac a na kraju patoka...pametnjakovicu.

Kakva glupost. Lično sam čuo pre skoro 15 godina od predsednika srpsko-turskog prijateljstva gospodina Ahmeta, da je u turskom jeziku 3 do 3,5 puta više srbizama nego turcizama u srpskom jeziku. Stvar je vrlo jednostavna, a to je da je srpski jezik bio jedan od 4 upotrebna jezika u Otomanskoj Imperiji pored arapskog, persijskog i čagataja. Tako je prvi jezik bio arapski zbog svete knjige Kurana, zatim je bio persijski zbog islamske književnosti, jer srpski tada još uvek nije imao književnost islama, a i dinastija Otoman kao i većina Turaka su bili persijanizovani na srednjem istoku i u Maloj Aziji, dok je treći jezik bio srpski zbog dvorske uprave i administracije, jer je jedno vreme posle Tamerlanove pobede nad Bajazitom kod Angore, Otomanska Imperija bila isključivo balkanska zemlja, a obuhvatala je veliki deo nekadašnjih zemalja Srpske Imperije, dok je četvrti jezik bio čakataj, koji je stari tip turkijskog jezika, a danas se koristi u severozapadnoj Kini. To zašto je srpski jezik imao tako veliku zastupljenost na Otomanskom dvoru, treba pogledati u činjenici da su većina velikih vezira i vezira generalno bili iz uglednih srpskih porodica, kao i Srba nižeg roda uzetih dervišmom. Sa druge strane su bila turkmenska plemena i Anadoliji, uglavnom etnički Azeri, koji su pokrenuli Dželali pobune protiv dinastije Otoman, a to je počelo u vreme Selima I Javuza Sulejmanovog oca, kome su inače srpske spahije pomogle da dođe na vlast. Tada je većina vojske bila srpskog porekla, a Dželali pobune su trajale 200 godina i završio ih je Murat IV, dok su Srbi dominirali do kraja 17og veka. Takođe je ovde glupost da su ovim prostorima dominirali neki Turci, jer Otomanska Imperija nije bila nacionalna država, već dinastička država. To znači da je jedna dinastija dominirala mnogim narodima. Turska kao nacionalna država je stvorena od ostataka Otomanske Imperije pre 100 godina. Zapravo je činjenica da je Otomansku Imperiju stvorilo 5 jakih porodica, 2 turske i 3 srpske, a kasnije se pridružila još 1 srpska. Tako su imperiju stvorili dinastija Otoman kao vladarska, zatim velikaška porodica Turhan u Maloj Aziji, obe turskog porekla, zatim porodica Mihailović-Anđelković u ist. Makedoniji i zap. Trakiji na zemlji nekadašnjih Dejanovića, Grčinića i Mrnjakovića Uglješe, koja je davala velike vezire i domostrojitelja srpskog dvora u Smederevu, zatim porodica Jevrema(Evrenos) ili Gavrila bega Bogdanovića u jugozapadnoj Makedoniji, Tesaliji i Epiru u zemlji nekadašnjih Preljubovića i Marka Mrnjakovića, zatim porodica Malkočević-Malković u Podunavlju i Posavini na zemlji nekadašnjih Lazarevića i Brankovića i oni su najviše upravljali akindžijama(husarskim pukovima). Ove tri poslednje porodice su srpske. Zatim se kod osvajanja Bosne i proširenja imperije izdvojila još jedna i to je porodica Sokolović. Prvi Sokolović je bio Mustafa Sokolović sokolar tada mladog princa Sulejmana, po kome je Sulejman svome najstarijem sinu Mustafi dao ime. Ovaj Mustafa Sokolović je stric Mehmeda Sokolovića, paše i kasnije velikog vezira dvora. Ova porodica je davala uporedo vezire i patrijarhe srpske. Od ove porodice potiču Pašići, potomci paše Sokolovića i Otomanske princeze. Recimo, Vilajetom Skenderija su konstantno i bez smenjivanja upravljali Crnojevići, potomci Stanka Mahmuda Ivanbegovića Crnojevića Bušatlije. Oni su stolovali u Skadru, dok je u Nikšiću, nekadašnjem Onogoštu stolovao veliki vojvoda zapovednik hrišćanskih srpskih spahija martologa. Ovaj veliki vojvoda je uvek bio Srbin pravoslavac i poticao je iz nekog od ratničkih klanova i biran među vojvodama. Ovako kada pričate da su Turci vladali ovde, ispada kao da je jedan narod čitav i kompletan, vladao nad drugim narodom čitavim i kompletnim. U rumunskom jeziku ima 10 000 slovenskih reči, od toga su 9 000 čisto srpske, pa to rumunski jezik ne čini slovenskim jezikom. Svaki jezik ima određeni broj pozajmljenica i to je normalno i to su sve reči tog jezika. Da nije tako, engleski jezik ne bi postojao, jer su 80% reči u tom jeziku tuđice. Samo je ⅔ reči u engleskom latinskog porekla. Tih par hiljada turcizama kod nas su ništa spram broja reči koji srpski jezik ima. Takođe je žešća glupost da sam godinama čitao da su mnoge reči navodni turcizmi, a one imaju čisti srpsku i staru indoevropsku etimološki osnovu, a nemaju veze sa turkijskim jezicima. Tako većina evropskih jezika ima par stotina hiljada reči u svom fondu, grčki ima 600 000 reči, persijski oko milion reči, a srpski čak 11 miliona reči. Ovde naravno spadaju sve tuđice, neologizmi, arhaizmi i sve reči koje koristimo. Ovo je utvrđeno krajem 80ih godina u studiji koja je objavljena u delu Frekvencijski rečnik i učestvovalo je više akademika u toj studiji.

Ima puno nasih reci u turskom jeziku. Oko 1000.

Ajde ili hajde je srpska reč u turskom jeziku