ЖЕНА ИЗНАД СВОГ ВРЕМЕНА: Била натпросечно интелигентна

Рођена је у селу Копривница, у Краљевинии Србији, 28. јуна 1889. године, а живот је окончала 5. октобра 1973. године у 84. годиниживота у Београду. Сахрањена јеу породичној гробници на Новом гробљу, а након 40 година њени посмртни остаци су пренети у Алеју великана. Током борби, показала је невероватну снагу, мудрст и спремност на све. Неколико пута је била рањена, била изнемогла али никада није клонула духом. Имали смо приликуда разговарамо са једном њеном наследницом која живи у Београду, односно унуком наше хероине, докторком Слободанком Грковић. Слободанка нам је открила каква је била Милунка заиста и које особине и вредности је пренела на своје наследнике.-Милунку Савић памтим као жену изван ове планете-започела је са сузама у очима Слободанка, па наставила дирљиву причу о својој баки за коју каже да је поносна и да јој је жао што није жива да види да су је нове генерације у Србији прихватиле, да су свесне њене улоге за отаџбину.Фото: Википедија- Она је била нешто посебно у мојим очима и свих нас. То је била жена која је била изузетно способна за све. Била је суперинтелигентна, кликери су јој радили у сваком тренутку је она успела нешто да уради. Била је увек позитивна, бринула је о својим унуцима. Много нас је волела. Имала је четворо унучића, од четири ћерке. Сви смо завршили школу, наравно били смо под њеним утицајем. Учила нас је да људи са малим могу бити срећни.-Она је била права бака, касније кад сам чула ко је била она, просто нисам веровала. Ја сам била једина унука и волела дугу косу, имала сам дугачке плетенице и &quot;Увек је говорила тако волим дугу косу немој никад да је одсечеш&quot;. Тек касније сам схватила зашто је то тако.ЖИВОТ РАТНЕ ХЕРОИНЕ МИЛУНКЕ САВИЋ: Жена изван свог временаНије била строга, али је била у војничком духу. Имала је четворо деце коју је требало извести на прави пут, желела је да добије унуке. Једном је целе ноћи седела и шила хаљине за Врбицу ћеркама. Била је способна да спрема разна јела, гаји башту и спрема џемове.Њено правило је било да се &quot;једе кашиком&quot;. Потпуно је била другачија од жене бомбаша о којој смо имали прилику да слушамо. До последњег дана је била као стрела, рад ју је одржавао у животу.Фото: Удружење ратних добровољаца 1912-1918Постоје и писма адмирала Гепрата, али нису у Слободанкином влаништву. Слободанка истиче да је Герпард као и Франш де Епере био велики љубитељ Срба и да су певали српске песме, научили су их од војника који су страдали за време рата.- Она једина има ратни крст са златном палмом. То је добила од Француза, а та одликовања добијају само виши официри. Она је за Французе царица. Мислим да су се Французи њој одужили када су је ставили на пиједастал кад је била жива- мисли наследница Милунке Савић.Како је изгледала посета Француза Милунки у болницу и још занимљивости, можете погледати у видеу испод текста:

ЖЕНА ИЗНАД СВОГ ВРЕМЕНА: Била натпросечно интелигентна

Ваш коментар

Нема коментара