У БАЗЕНУ СЕ БОРИО ЗА ЖИВОТ: Олимпијац тек научио да плива

Одлука да на Играма мора да буде представник сваког континента некада и ослаби конкуренцију, јер зна да трпи квалитет. Често су европске репрезентације у тимским спортовима квалитетније од већине из остатка света, али због ограниченог броја места нису на Играма.Један од примера је група Србије на кошаркашком турниру у Лилу, у којој су уз нас и САД још Порторико и Јужни Судан, док на такмичењу нема Словеније, Италије, Литваније, Турске...Промоција спорта, заједништва и давање прилике спортски неразвијеним срединама некада иде до те мере да постаје ризик. МОК је увео вајлд кард, специјалне позивнице које строгим системом иду спортистима из земаља где би требало да се утиче на популаризацију олимпизма, односно како би се подстакло веће учешће у спорту широм света.Најпознатија вајлд кард прича на Играма је она из Сиднеја 2000. када је позивница отишла у Екваторијалну Гвинеју, јер није имала услове за тренирање, а у циљу развоја спорта у неразвијеним државама.The incredible story of Eric Moussambani, a swimmer who had never seen an Olympic-sized swimming pool before competing in the Sydney 2000 Olympics. pic.twitter.com/OLp7MLHmvG&mdash; 𝕏 Ali Al Samahi 𝕏 (@alsamahi) July 19, 2024Ерик Мусамбани је тако постао олимпијац, такмичио се на 100 метара слободно, а за ту дистанцу му је требало невероватних минут, 52 секунде и 72 стотинки, док је тренутни олимпијски рекорд Кејлеба Дресела нешто више од 47 секунди.Мусамбани се борио само да заврши трку, наводно пре Сиднеја никада није пливао у базену дугом 50 метара, а овакав наступ га је прославио, добио је надимак Јегуља и годинама касније чак постао тренер националног пливачког тима Екваторијалне Гвинеје.Иначе, наводно осам месеци пре одржавања ИгараМусамбани није ни знао да плива, а почео је да тренира у хотелском базену дугом само 12 метара.БОНУС ВИДЕО:(Спортал)

У БАЗЕНУ СЕ БОРИО ЗА ЖИВОТ: Олимпијац тек научио да плива

Ваш коментар

Нема коментара