УСТАШЕ ГА СТРЕЉАЛЕ НА ГРОБЉУ: Како је убијен Сава Шумановић

A četnici zaklali pesnika i parizana Ivana Gorana Kovačića koji je napisao poemu JAMA o stradanjima u Jasenovcu! Šta mislite o tome?

Drugosrbijanac,đak Nataše Kandić.

Ivan Goran Kovačić je pesnik koji je nestao kada su nestali komunistički školski udžbenici a Sava Šumanović je deo svetske istorije umetnosti i njegov slučaj treba aktivirati i uzbuniti svetsku javnost protiv Ustaške Hrvatske države.

Tagedija je neumanjiva za Savu...moram se osvrnuti na Ivana Gorana K. .....Gorane,komunisicki ili ne ,odabrao je tada jedini ispravni put..Sta je trebao? Da se pridruzi Drazinim Cetnicima?

Da li je moguce da posle tolikoga stradanja Srpskog naroda od strane ustasa ukljucujuci i Savu uvek se nadje neko ko usporedi Cetnike i ustase ? Svaki zlocin je za osudu ali ne secam se da su Cetnici imali Jasenovac, Prebilovce, Glinu, Jadovno...itd

Ubili su ga Hrvati u svojoj Nezavisnoj državi,koju danas hvale i izdižu kao prvu.Kad se kaže da su ga ubile ustaše,umanjuje se odgovornost Hrvata,kao da većina nije podržavala NDH.I danas kad se rade ankete po Zagrebu većina ispitanika se sprda sa srpskim,romskim i jevrejskim žrtvama.

Milić od Mačve u razgovoru sa Milošem Jevtićem kaže sledeće: MJ: Šta Vas je podstaklo da izložbu posvetite baš Savi Šumanoviću? MoM: Posvetio sam je Savi Šumanoviću jer je upravo 1962. godine padalo 20 godina od njegove tragične i grozomorne smrti. Naime, u međuvremenu sam otkrio na koji je način on stradao. Slikaru Savi Šumanoviću, slikaru onih svetlosnih polja, žita i boja, hrvatske ustaše su, i to pred majkom Persom, odtesterisali ruke i noge, izvadili oči i odsekli uši i nos. Bio sam siguran da je takav pokor trebalo zabeležiti - barem jednom izložbom! Inače, gde god sam se raspitivao o Savi, govorili su mi da je on bio "velikosrpski nacionalista i šovinista" (!?). Zbog toga se, govorili su mi, o njemu ništa javno ne može govoriti. Pravi je, dakle, otpadnik, govorili su mi ti isti. To me je razgnevilo. Rešio sam stoga da se o Savi detaljno raspitam prvenstveno kod njegove majke Perse, koja je tada živela u Šidu. Tajno sam otišao do nje. Bili su je praktično blokirali kako se ne bi više saznalo o njegovoj tragičnoj smrti. Brozovci su tu blokadu uspešno izvodili. Vatikanska loža je, takođe, radila punom parom. Shvatio sam da je on, pošto je onako zverski ubijen, na kraju mučenja u bačen u krečanu u njihovom dvorištu. Majka Persa je u toku mučenja sina pala u nesvest, tako se ni danas pouzdano ne zna gde je sahranjeno njegovo telo. (...)