"ПРИСУТНА ЛУДОСТ" Француз живи у БГ, шта га је овде ШОКИРАЛО

Tacno osecam o cemu mladic prica. Kada sam pre 35 godina, kao mald momak, doselio u Beograd iz bosanskog gradica, odmah sam se zaljubio u njega, jeste bio metropola za grad iz koga sam dosao, ali se nikada nisam osecao izgubljeno, i usamljeno u njemu. To je to o cemu ovaj francuz prica, Beograd je ljudi, njihovo veliko srce, otvorenost, dobrodoslica dosljaku, koji se u njemu nikada ne oseca usamljeno, Beograd je postovanje prema zeni, koja u noci ulazi u tranvaj polu naga, i koju dozivljavas kao privlacnu slast, prema kojoj imas postovanje. Prolazile su godine, upoznao sam beogradjanku sa kojom sam zapoceo zajednicki zivot, i na njen nagovor otisli smo u inostranstvo, jer je za nju zivot u Beogradu bio tezak, sto u to vreme i jeste u neku ruku bio zbog velike inflacije koja je tada vladala, ali ona nije dozivela gore stvari u zivotu, pa je i ta materijalna nesigurnost plasila. Ali za mene je i u to vreme bio najlepsi grad za zivot, i imao je dusu za sve koji su se u njemu nalazili, jako tesko mi je pao rastanak sa tim dobrocudnim gorostasom. I sad nakon toliko godina zivota u inostranstvu, preko 26 godina, i nakon obilaska mnogih svetskih metropola, opet mi je u dusi ta jednostavna metropola sa ljudima sa osmehom na licu, i lepom recju upucenoj dosljaku izgubljenom u velikom stranom gradu. Mnogi mladi ljudi u Beogradu nisu ni svesni svoje privilegovanosti sto mogu da nose naziv beogradjani. Znam trava je uvek zelenija preko plota, ali kad ga preskocis, vidis da si na onoj strani ostavio dusu i cvetnu livadu sa mirisnim biljem koje ti je tu dusu hranila.