ТЕЖАК ЖИВОТ ПРЕМИНУЛОГ ПЕВАЧА: Смрт сина никад није преболео

Певач народне музике Раде Петровић преминуо је данас у 83. години живота.РадивојеРаде Петровић, рођен је 26. септембра 1941. године у Београду.Власник хитова &bdquo;Шумадијо, Шумадијо, ко би тебе оставио&ldquo; и &bdquo;Куд се журиш, хеј, животе&ldquo; говорио је једном приликом о свом детињству, азатим и упознавању са супругом Олгом, која му је подарила двојицу синова.Фото: Принтскрин/Јутјуб/ RTS Najlep&scaron;e narodne pesme - Zvanični kanal- Моје детињство је било лоше. Родитељи су ми се развели када сам имао десет година. Пошто сам оца много више волео него мајку, они кад год су се разилазили, ја сам остајао са мојим ћалетом Добривојем. Са њим сам и на крају остао, а брат и сестра су отишли са мајком. За мене је то било страшно. То сам све доживљавао онако трагично. Седим испред куће на Звездари и гледам у поље кукуруза које су имали моји кумови и тако чекам када ће брат и сестра да ми прођу. Били смо ми у контакту, али су ми много недостајали, рекао је певач.Олга му је, како каже, била животна љубав.- У моју Олгу сам се заљубио одмах! Она се мени свидела на прву, били су ту и неки погледи, али онда мени људи почињу да говоре како је Олга старија од мене, како ово, како оно. Кума Јела је навијала да нас двоје почнемо да се забављамо и тако једном, док смо причали, каже Олга мени: &bdquo;Раде, ја сам старија од тебе, имам 25 година, а ти 19.&ldquo; Нисам могао да верујем, али нема везе, ми смо ту отпочели нашу везу. Касније сам отишао у војску, она ме је чекала. Био сам у војсци &lsquo;61. и &lsquo;62, када је био земљотрес у Скопљу. Она ме је чекала 19 месеци и онда смо на крају направили свадбу. Наша свадба је била скромна, направили смо је са кредитима, али битно да смо је направили. Имао сам стан, који сам реновирао и направио сам нам нешто другачије. Чини ми се и да је то мој најлепши период живота, док сам био део културно-уметничког друштва, забављање са њом, узимање, све то. Нас двоје смо лепо функционисали, добро смо се слагали. Играли смо у истом ансамблу. Радио сам, електричар сам по занимању. Био сам вредан, на дивљака сам завршио занат, али сам успео све да укопчам. Имао сам дивну жену, која је све разумела у животу. Она је играла фолклор, била је солисткиња у &bdquo;Бранку Цветковићу&ldquo;, тако да смо прошли целу Европу пре мог певања. Моја Олга и ја, заједно! Покојна Олга је радила у лабораторији у &bdquo;Железницама&ldquo; као хемијски техничар.Фото: Принтскрин/Јутјуб/ RTS Najlep&scaron;e narodne pesme - Zvanični kanalРаде је доживео највећу трагедију, сахранио је свог сина.- Старији син Драган умро је пре три и по године. Он је био професор гитаре у музичкој школи. Одједанпут, за осам дана је отишао. Анеуризма на мозгу, пукао му је крвни суд. Тако да му се један дан само слошило. Био сам на слави код пријатеља. Славио је Светог Николу и зове ме моја Мила и каже дођи брзо по Драгана, њему нешто није добро. Одем ја, одмах зовемо лекара, прегледао га мало, лево-десно и каже Ма, не, проћи ће то. То исто вече зове ме унука и каже: &bdquo;Деда, брзо дођи, тати није добро!&ldquo; Одем ја горе, телефонирам мојој жени Мили, а она ми је рекла да их одмах зовем и да ће га сигурно транспортовати. Када су ми рекли да га воде у ону болницу доле код станице, помози ми, како се беше зове? Да, &bdquo;Свети Сава&ldquo;! Кад су га тамо послали, знао сам колико је сати. За осам дана је отишао. Био је као добро, лево- десно, и онда га пребаце на одељење за лакше случајеве. Сутрадан му је позлило. Нисам никада успео да превазиђем Драганову смрт, после годину дана сам почео да живим и радим нормално, али никада то више није било то. Свакога дана ја лежем и будим се са њим у мислима и срцу. Значи, веруј ми, не постоји дан да не помислим на њега бар десет пута дневно. Ево, три и по године је прошло и то ће вероватно тако остати догод сам жив. Не знам ни сам како се носим са тим, велика ми је помоћ и моја садашња жена Мила. Драган ми је оставио иза себе највеће благо, моју унуку Олгу. Име је добила по баки. Олга има 28 година.БОНУС ВИДЕО:

ТЕЖАК ЖИВОТ ПРЕМИНУЛОГ ПЕВАЧА: Смрт сина никад није преболео

Ваш коментар

Нема коментара