ОВО ЈЕ РАЗЛОГ: Зашто се српска презимена завршавају на ИЋ

Лоше појашњење. Вероватно сте хтели рећи да су се од "скора" усталила, тј да се нису мењала са сваким новим поколење. А за "ић" је опште познато да је деминутив (медвед-медведић, орао-орлић, пас-псић, вук-Вучић, ..... мачић, пужић, зечић, коњић, слонић, ...). Па, од неког Јована-Јованић. А ако је већ имао варијанту за "чији је" - Јованов (син), додатно додато да је мали Јовановић. Ма,јака ствар. Идемо даље.

Prezime moje porodice je sačuvano u pomeniku smederevske crkve uspenja presvete bogorodice iz 15 vijeka i sadrži nastavak ić. Plemići koji su pojeklom polabski srbi iz njemačke su nosili takva prezimena. Čitava centralna i istočna njemačka je prepuna imena mjesta koja imaju nastavak ić. Tamo se sada pišu takvi nazivi sa nastavkom itz. Na primjer Beelitz, Bijelić.

A šta je sa prezimenima koja nemaju ić? Ja sam svoje pronašao u Turskom defteru Cetinjske nahije iz 1523. Toliko o starosti prezimena.

Да, има презимена из "дубље", тј даље прошлости. Сећам се да је Јован Деретић причао о свом презимену нађеном у регрутном списку Римске империје (значи, скоро 2.000 година). Али тако је када се помешају два народа, па у језику има више речи са истим значењем. То су смешани ДИНАРЦИ са СЛОВЕНИМА (не само стално по мало, већ у већем таласу 2х - први пут пре 7.500 година, од када смо и рачунали време - и други пут пре 1.500). У источној Немачкој још има презимена на "ић" од полабских Срба. Тако је и са чувеним "немачким" математичаром Лајбницем (Готфрид Вилхелм Лајбниц). Значи да је то ИЋ дошло са Славени а (можда).