КВАКИНЕ ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ: Болестан, без гласа, у немаштини

Некада изузетно популаран и тиражан певач, поседовао је моћ да освоји срца публике и пробуди емоције и код најтврђих срца. Ипак, последње године провео је у веома тешким условима. Године 1997. доживео је мождани удар. Заборављен од већине, неспособан да пева, живео је у немаштини. О томе у каквом је Квака стању 1997. године писали су новинари &quot;Сабора&quot;, који су га посетили у његовом дому, иако Квака није био у стању ни да говори, те прави интервју није ни био могућ. У каквом је незавидној ситуацији Квака тада био, можете прочитати у тексту који преносимо у целости:Пре много година, у једном разговору са новинаром, Бора Спужић Квака изјавио је: &quot;Међу певачима и музичарима немам много пријатеља. Гледам их, видим и осећам да су око мене маске, да не знам шта који од њих мисли.&quot; Добар познавалац најтананијих људских осећања која је могао да дотакне и разбуди себи својственом топлином у гласу, није тада, вероватно, ни слутио да ће једног дана понешто од равнодушности тих вештачких лица осетити и на својој кожи.Фото: Архива ТВ НовостиЧудни су путеви којима човек корача, не знајући куда иде ни где ће стићи. Тешка болест налегла је на некадашњег боема и кафанца, приковала га за кућу. Човек који је могао осећајном интерпретацијом да натера на сузе и најхладнија срца остао је без гласа, замукао. Његова десна рука и нога отказале су послушност.Пожаревљани, његови суграђани, тек повремено могу га видети како уз велике напоре хода ослањајући се на супругу Ранку, своју једину снагу и подршку. Она му је лекар, дадиља и пријатељ. Понекад га пролазници могу видети како испред своје куће седи на зубатом сунцу - сам са својим успоменама.Трошио је шаком и капом, нико од његовог стола није устао гладан и жедан. У Сарајеву се некад говорило: &quot;Тито, па Квака&quot;. У стотинама хиљада примерака штампани су његови хитови: &quot;Пођимо у крчму стару&quot;, &quot;Не тугуј пријатељу&quot;, &quot;Мислио сам да ме волиш&quot;... Некада на овим просторима врло популарна Тереза Кесовија, рекла је једном приликом: &quot;Сви ми, певачи народних и забавних песама, певамо са више или мање успеха, али Квака пева са толико душе да после његовог наступа ми остали немамо више шта да тражимо.&quot;Фото: Јутјуб принтскринОн је о себи говорио: &quot;Не певам жалопојке него сентименталне песме и то оне које ми за интерпретацију одговарају&quot;. Певајући &quot;песме које му одговарају&quot; стекао је такву популарност да су неки приватници своје кафане по њему називали, а један подофицир и певач аматер из околине Параћина променио је име у Бора Спужић Квака, па му сада и децу зову Спужићи. &quot;Певач са душом&quot; није заборављао сиромашне и немоћне. Никада се неће утврдити тачан број хуманитарних концерата на којима је певао. &quot;Нико није више певао у добротворне сврхе и без пара од мог Боре&quot; - резигнирано каже његова жена.Ако би га неки од надобудних критичара оспоравао, Квака би са њему својственом ноншаланцијом одмахнуо руком рекавши: &quot;Не певам ја за жирије, него за публику&quot;. Када би певајући о несрећним љубавима, тешком животу, мајци, публику довео на ивицу плача, запевао би чувену &quot;Дудулајку&quot; подигавши целу кафану на ноге. Једноставно, био је хипнотизер вешт да као чаробним штапићем ради са публиком шта хоће.Фото: Архива НовостиНаш &quot;разговор&quot; вођен у његовом дому, био је напоран и њему и нама. Уместо гласа који би једва успевао да испусти, на лицу би се само појавила гримаса. Његова Ранка, познајући сваки гест вољеног човека, послужила нам је као тумач. Са много узбуђења и напора да нешто објасни, замолио нас је да напишемо да су му, у овој тешкој ситуацији у којој се нашао, од колега једину помоћ пружили Зорица Брунцлик и Драган Којић Кеба. Можда ће се његове колеге, а чули смо да су неки такву жељу већ изразили, одлучити да му једним концертом посвећеним њему, покажу да није сам. Сигурни смо да би тим гестом учинили да му бар срце запева.* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве &quot;Новости&quot;, а овај чланак је изашао у &quot;Сабору&quot; 14. децебмра1997. године. *За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

КВАКИНЕ ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ: Болестан, без гласа, у немаштини

Ваш коментар

Нема коментара