ПОРЕКЛО ПАЈЕ ВУИСИЋА: Био "плаве крви" - из чувене породице

Пају Вујисића познавала сам и, породично, дружили смо се, преко четрдесет година. Рећи за Павла да није волео комунисте, то је ноторна лаж. Није волео неке црногорске функционере, као што је Видоје Жарковић. Није волео оне функционере који су се ,, увлачили" Загребу. Био је истински комуниста. То је истицао. Како да ми није јасно ко је могао да напише да није волео комунисте. То је, сигурно, написао човек који никада у животу није имао част да упозна Павла.

Павле Вуисић је био комуниста из уверења. Чак је, био секретар партијске организације у удружењу драмских уметника од 1968. до 1973. године. Једанпут се посвађао са Чкаљом, кад је овај почео да наводи некакве тобожње ,, предности" западне демократије))). Паја је отишао у партизане, из убеђења. Стално је истицао да је у партију примљен као примеран борац. Тешко је, Милице, разумети, зашто овакве текстове неко форсира. Уверен сам да то није случајно.

Zadovoljstvo saznati ko su mu bili roditelji i deda , iz kojih krajeva , neka pocivaju svi u Carstvu Nebeskom !

Za Pavla se, u glumačkom svetu, znalo da je, kako bi to danas kazali, ideološki komunista. Pokojni Slavko Simić i Mića Tomić su to često isticali. Uostalom, ima još dosta živih pavlovih kolega, takođe, komunista, koji bi to mogli da potvrde. Međutim, zbog nepopularnosti, to sigurno, izbegavaju. Čovek je, ipak, od krvi i mesa, a i jedno i drugo su, brzo kvarljivi proizvodi.

Moja žena i ja znali smo Pavla i Miru i mnogo godina se porodično družili. Pavle obožavao, po sopstvenom receptu, spremljeni juneći jezik i jetru. Često, dok je u kuhinji spremao, znao je da kritikuje političare. Ali, sa marksističkih pozicija. Bili smo komšije u 29. Novembra. Za Pavla pouzdano znam da je bio komunisza iz ubeđenja, a ne radi fotelje.

Imam, u porodičnoj biblioteci, knjigu koju je čika -Pavle poklonio mome ocu. To je knjiga Nikolaja Ostrovskog ,,Kako se kalio čelik". Potpisao se kao Vujisić, a ne kao Vuisić. Datum, 12 maj 1969. godine.. Tekst: ,, Drugu Radišić, mome prvom partijskom sekretaru, za uspomenu na dane naše slavne borbe protiv okupatora i domaćih četničkih izroda. Ovom knjigom vaspitana su čitava pokoljenja naših boraca za slobodu. Nek ti je druže Radiša srećan rođendan i da ga slaviš mnogo leta. Tvoj Pajica Vujisić."