"БИО ЈЕ СУЈЕВЕРАН": Зашто Радмиловић није ишао у Загреб?

Угос&shy;ти&shy;те&shy;љ Но&shy;ви&shy;ца Ни&shy;кић, који је годинама држао бифе у Атељеу 212, ни&shy;кад се ни&shy;је по&shy;пео на сце&shy;ну овог по&shy;зо&shy;ри&shy;шта, али је био све&shy;док бу&shy;р&shy;не исто&shy;ри&shy;је овог ко&shy;ма&shy;да с Зо&shy;ра&shy;ном Ра&shy;д&shy;ми&shy;ло&shy;ви&shy;ћем.- Представа &quot;Радован Трећи&quot; ми је помогла да упознам многе људе из јавног посла. Кад би чули да радим у Атељеу, сви би ми тражили да им набавим карте за њу. Узети улазницу код благајнице Павице за &quot;Радована&quot; била је немогућа мисија. Она бих се одмах изнервирала кад је питате за ту представу. Карте за њу би се прве разграбиле -сећа се Никић.Фото: Јутјуб принтскеин/ FONTOПредставу највише памти по паузи, јер би тада пао од посла.- Продао бих сто &quot;кока-кола&quot; и других пића за тих 20 минута. Зоран није могао да игра представу без паузе, јер му је требало да се одмори неких 20 минута између првог и другог чина - каже Новица.Зоран Радмиловић, као и редитељ ове представе и управник Атељеа 212 Љубомир Муци Драшкић, били су његове редовне муштерије:- Зоран је био непредвидљив. Некад није хтео да пије пре представе. Највише је волео лозу. Умео би након извођења да је наручи, помирише и оде кући.Новици је омиљена сцена из &quot;Радована Трећег&quot; на крају представе.Фото: репринт ТВ Новости- Гледао сам ту &quot;кафану&quot; једно 70-80 пута, а целу десетак. Знао сам кад ће да убаце неку новину, а омиљена реплика ми је била: &quot;Келнер, кад кажем пиће, хоћу да се донесе у моменту.&quot; Умео је то да изговори и у бифеу. Једном сам хтео да му кажем замерку пред свима о представи, а он ми је рекао: &quot;Келнер, хајде скувај десет кафа.&quot; Научио сам тог дана једну важну лекцију. Никад више нисам коментарисао представе, јер то није мој посао - искрен је уз осмех Никић.Зорану је једна од омиљених партнерки билаМира Бањац, којој је говорио да ће је вратити у Српско народно позориште у Нови Сад.- Мира би умела да дође некад пре представе и каже: &quot;Дај ми једну околност.&quot; Умела би да наручи пиће кад јој не иде и да би се ослободила треме. Лакше је играла под околностима, а пила је виски - присетио се чувени кафеџија Атељеа.Са осмехом Новица каже да у вези с &quot;Радованом&quot; иЗораном Радмиловићемнеке ствари нису за новине.Фото: репринт ТВ Новости- Зоран једино није хтео да иду на гостовање у Загреб. Мислио је да неће разумети тај његов хумор. Милан Цаци Михаиловић, који је играо Јеленчета након Боре Тодоровића, те анегдоте је одлично забележио. Добро је да је то скупљао. Многе он ствари не зна. Сад кад сте ставили диктафон, не могу да се сетим. Ипак, Зоран је сваку представу одиграо у истим патофнама. Није дао да се купе нове. Стално је долазио обућар Сајке да то поправља. Волео је, као сви, да попије. Пред представу папуча нема нигде, јер их је негде заборавио. Како да кажемо Зорану да их нема? Били су добри људи, па би их сачували и играла би се представа. Исто је било с лавором који он ломи у представи. Морали су да га крпе воском. Није дао да се купи други. Био је сујеверан. Волео је да игра увек са истом реквизитом - закључује Никић.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

"БИО ЈЕ СУЈЕВЕРАН": Зашто Радмиловић није ишао у Загреб?

Ваш коментар

Нема коментара