Osim toga, istakao je da je redovno sedao za volan u to vreme, navodeći da je motor koji je mnogo voleo dobio od oca.
- Najlepše mi je bilo u Drvaru, to detinjstvo ne bih menjao ni za šta na svetu. Kao klinci smo krali kruške, trešnje, kukuruze i sve što smo mogli. Otac mi nije davao do znanja da imam hendikep, toliko je verovao u mene da mi je čak kupio i motor - započeo je priču Dejan.
- Toliko sam voleo da vozim, da sam taj motor vozio i na zadnjem točku, naravno, dok me otac nije gledao. Posle kad je cela priča došla do njega nije verovao da sam slep - ispričao je pevač.
Foto: ATA images
- Teže mi je palo kad sam otišao iz Drvara nego kad sam saznao za svoj hendikep. Tad mi se svet srušio - otkrio je Matić.
Čitanje Brajovog pisma je nauka
- Niko to nije primećivao u Drvaru u velikoj meri, tek kasnije kad sam otišao u veću sredinu. Čitanje Brajovog pisma je ozbiljna disciplina i nauka - istakao je Dejan.
Pročitajte još
Foto: ATA images
- U isto vreme sam morao i da sviram, nekom treba sat vremena, dok je meni trebalo četiri za isti posao - dodao je pevač.
- Nova era mog života mi je počela kad sam došao u Beograd. I danas ne volim rastanke, podseća me na dan kad sam napustio taj kraj koji samo mnogo voleo - nastavio je Matić.
- Zbog toga kod mene važi ta parola, da ako moramo da se rastajemo, bude što brže i bezbolnije. Volim kad smo svi na okupu, ljudi koji su mi dragi, pa otud i to da ne volim rastanke - zaključio je Dejan.
BONUS VIDEO:
