Осим тога, истакао је да је редовно седао за волан у то време, наводећи да је мотор који је много волео добио од оца.
- Најлепше ми је било у Дрвару, то детињство не бих мењао ни за шта на свету. Као клинци смо крали крушке, трешње, кукурузе и све што смо могли. Отац ми није давао до знања да имам хендикеп, толико је веровао у мене да ми је чак купио и мотор - започео је причу Дејан.
- Толико сам волео да возим, да сам тај мотор возио и на задњем точку, наравно, док ме отац није гледао. После кад је цела прича дошла до њега није веровао да сам слеп - испричао је певач.
Фото: АТА имагес
- Теже ми је пало кад сам отишао из Дрвара него кад сам сазнао за свој хендикеп. Тад ми се свет срушио - открио је Матић.
Читање Брајовог писма је наука
- Нико то није примећивао у Дрвару у великој мери, тек касније кад сам отишао у већу средину. Читање Брајовог писма је озбиљна дисциплина и наука - истакао је Дејан.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес
- У исто време сам морао и да свирам, неком треба сат времена, док је мени требало четири за исти посао - додао је певач.
- Нова ера мог живота ми је почела кад сам дошао у Београд. И данас не волим растанке, подсећа ме на дан кад сам напустио тај крај који само много волео - наставио је Матић.
- Због тога код мене важи та парола, да ако морамо да се растајемо, буде што брже и безболније. Волим кад смо сви на окупу, људи који су ми драги, па отуд и то да не волим растанке - закључио је Дејан.
БОНУС ВИДЕО:
