To je bila Jelena, rođena Jovanović (1765/1771-1842). Dok Karađorđa svi znamo sa čuvenog portreta Vladimira Lukiča Borikovskog, kao stasitog, ponosnog čoveka izuzetne lepote, jedini portret Jelene Petrović svedoči o njoj kao već starici s maramom, jakih crta lica, sa kojih se nazire ponosno podnošenje svega što su nemirne godine donele. Došao u vreme kada jedna država s početka 19. veka i vladajuća dinastija mora da se poziva na svoje pretke i slikovno ih predstavlja, portret je zabeležio bar ostareli lik Karađorđeve Jelene.
Ali da je bila lepa u mladosti i da je imala nešto što druge devojke nisu, govori činjenica da ju je prkosni Karađorđe oteo kada je imala samo 15 godina. I drugi su je želeli, mladić Vukoje je to i glavom platio - kada je na vašaru u Jagnjilu pokušao da Đorđa odvoji od Jelene, u njegovi grudima ostao je trag Đorđeve kubure.
Crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič kod Topole, pravi je biser srpske istorije. Po pričama Karađorđevih savremenika, vožd je Jelenu upoznao u obližnjem selu i venčao se upravo u ovoj crkvi, i tako je započeto stvaranje jedne od dve najveće dinastije u Srbiji.
Foto: Vikipedija
- Kada je ukrao tadašnju devojku Jelenu u selu Masloševo kod Topole, venčao se u crkvi 1786. godine, i to nije jedini put kada je Crni Đorđe prošao ovim putem. Idući u rat na Osmansko cartvo sa svom vojskom i dobošarima došao je u ovaj monumentalni hram gde se srpska vojska pričestila - govorio je stavrofor Đorđe Radišić, a prenela RINA.
Burni dani za Jelenu usledili su odmah posle udaje. Beg u Srem, koji je pratilo i sporno oceubistvo, Austrijsko-turski rat 1787. godine, u kome Karađorđe dobija Zlatnu medalju i podoficirski čin, zaključenje mira, odmetanje u hajduke... Ali Jelena je sve vreme uz srpskog vođu i svog domaćina. Izrodili su sedmoro dece: Simu, koji je preminuo ubrzo nakon rođenja, Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu i naslednika Aleksandra. Opadanjem hajdučije 1793. godine doživela je i mirne godine u Topli sa svojim Đorđem, gde se bavio trgovinom stoke sa Habzbuzima. Život je išao svojim tokom sve do 1804. godine, što je početak devetogodišnje Karađorđeve uprave ustaničkom Srbijom. Prelazak Karađorđev u Austriju 1813, pa u Rusiju, sve je to zasigurno Jelena preživljavala na svoj način.
Pročitajte još
Foto: RTS printskrin
Jedno vreme Jelena je provela u manastiru Krušedol u Sremu, gde je, kažu, naučila da sprema „gospodska jela“, što ju je kasnije izdvojilo kao domaćicu u Topoli, kada je dočekivala važne ustaničke vojskovođe. Navodi se da bi u važnim prilikama primenila i modu iz Nemačke, kafu s mlekom, ali u vremenu kada žena nije mogla da živi neskromno, i u Karađorđevoj kući sve je bilo kao u prosečnom srpskom domaćinstvu.
Tajni Karađorđev dolazak u Srbiju 1817. godine radi dogovora sa Milošem Obrenovićem učinio je Jelenu udovicom. Po Miloševoj naredbi Vožd je ubijen u noći između 25. i 26. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane. NJegova preparirana glava poslata je sultanu u Istanbul.
Foto: Vikipedija/Ilustracija
Jelena Petrović (devojačko Jovanović) se rodila u selu Masloševo 1765. ili 1771. godine. Bila je ćerka Bosiljke i jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića. Rano je ostala bez majke, a kasnije su joj otac i dva brata poginuli kao hajduci tako da je živela kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu. Za vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, udala se 1785. godine. Rodila je sedmoro dece: Simu (preminuo odmah posle rođenja), Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu (umro sa 29 godina u Kišinjevu) i naslednika Aleksandra. Kćerka Sara se udala za Nikolu Kara-Markovića, pa za Teodora Bojanića. Bila je venčana kuma knezu Milošu i kneginji LJubici. Duže vreme je provela u manastiru Krušedolu u Sremu. Nakon ubistva svog muža živela je u strahu od odmazde Miloša Obrenovića nad njenom porodicom. U Beograd se vraća u oktobru 1839. godine, tek po abdikaciji kneza Miloša Obrenovića. Umrla je u Beogradu 29. januara po starom, a 9. februara 1842. godine, po novom kalendaru. Po nalogu kneginje LJubice je svečano opojana i saonicama prebačena u Topolu.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
