То је била Јелена, рођена Јовановић (1765/1771-1842). Док Карађорђа сви знамо са чувеног портрета Владимира Лукича Бориковског, као стаситог, поносног човека изузетне лепоте, једини портрет Јелене Петровић сведочи о њој као већ старици с марамом, јаких црта лица, са којих се назире поносно подношење свега што су немирне године донеле. Дошао у време када једна држава с почетка 19. века и владајућа династија мора да се позива на своје претке и сликовно их представља, портрет је забележио бар остарели лик Карађорђеве Јелене.
Али да је била лепа у младости и да је имала нешто што друге девојке нису, говори чињеница да ју је пркосни Карађорђе отео када је имала само 15 година. И други су је желели, младић Вукоје је то и главом платио - када је на вашару у Јагњилу покушао да Ђорђа одвоји од Јелене, у његови грудима остао је траг Ђорђеве кубуре.
Црква Светог Преображења Христовог у селу Горович код Тополе, прави је бисер српске историје. По причама Карађорђевих савременика, вожд је Јелену упознао у оближњем селу и венчао се управо у овој цркви, и тако је започето стварање једне од две највеће династије у Србији.
Фото: Википедија
- Када је украо тадашњу девојку Јелену у селу Маслошево код Тополе, венчао се у цркви 1786. године, и то није једини пут када је Црни Ђорђе прошао овим путем. Идући у рат на Османско цартво са свом војском и добошарима дошао је у овај монументални храм где се српска војска причестила - говорио је ставрофор Ђорђе Радишић, а пренела РИНА.
Бурни дани за Јелену уследили су одмах после удаје. Бег у Срем, који је пратило и спорно оцеубиство, Аустријско-турски рат 1787. године, у коме Карађорђе добија Златну медаљу и подофицирски чин, закључење мира, одметање у хајдуке... Али Јелена је све време уз српског вођу и свог домаћина. Изродили су седморо деце: Симу, који је преминуо убрзо након рођења, Саву, Сару, Полексију, Стаменку, Алексу и наследника Александра. Опадањем хајдучије 1793. године доживела је и мирне године у Топли са својим Ђорђем, где се бавио трговином стоке са Хабзбузима. Живот је ишао својим током све до 1804. године, што је почетак деветогодишње Карађорђеве управе устаничком Србијом. Прелазак Карађорђев у Аустрију 1813, па у Русију, све је то засигурно Јелена преживљавала на свој начин.
Прочитајте још
Фото: РТС принтскрин
Једно време Јелена је провела у манастиру Крушедол у Срему, где је, кажу, научила да спрема „господска јела“, што ју је касније издвојило као домаћицу у Тополи, када је дочекивала важне устаничке војсковође. Наводи се да би у важним приликама применила и моду из Немачке, кафу с млеком, али у времену када жена није могла да живи нескромно, и у Карађорђевој кући све је било као у просечном српском домаћинству.
Тајни Карађорђев долазак у Србију 1817. године ради договора са Милошем Обреновићем учинио је Јелену удовицом. По Милошевој наредби Вожд је убијен у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане. Његова препарирана глава послата је султану у Истанбул.
Фото: Википедија/Илустрација
Јелена Петровић (девојачко Јовановић) се родила у селу Маслошево 1765. или 1771. године. Била је ћерка Босиљке и јасеничког обор-кнеза Николе Јовановића. Рано је остала без мајке, а касније су јој отац и два брата погинули као хајдуци тако да је живела код тетке Бисеније у селу Јагњилу. За вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, удала се 1785. године. Родила је седморо деце: Симу (преминуо одмах после рођења), Саву, Сару, Полексију, Стаменку, Алексу (умро са 29 година у Кишињеву) и наследника Александра. Кћерка Сара се удала за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Бојанића. Била је венчана кума кнезу Милошу и кнегињи Љубици. Дуже време је провела у манастиру Крушедолу у Срему. Након убиства свог мужа живела је у страху од одмазде Милоша Обреновића над њеном породицом. У Београд се враћа у октобру 1839. године, тек по абдикацији кнеза Милоша Обреновића. Умрла је у Београду 29. јануара по старом, а 9. фебруара 1842. године, по новом календару. По налогу кнегиње Љубице је свечано опојана и саоницама пребачена у Тополу.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
