Reč amanet među pravoslavnim hrišćanima označava poslednju želju preminule osobe u vezi sa nečim dragocenim što treba da se prenese na buduće generacije.
U savremenom srpskom jeziku ona označava obavezu ili zadatak koji je neko poverio drugoj osobi, a povezano je sa terminima poverenja i nasleđa. U osnovi, to je poverenje koje neko ostavlja da se nešto ispuni ili da se izvrši. Može se odnositi i na testament, pisani zapis u kojem neko nešto ostavlja ili poverava drugoj osobi, ili na nešto dragoceno što se prenosi kao nasleđe.
Foto: Shutterstock
Etimološki, amanet potiče od turske reči emanet, koja je izvedena od arapskog aman, što znači "sigurnost" ili "zaštita". U arapskom kontekstu, aman je označavao zaštitu, a kroz turski je postao povezano sa zadatkom ili obećanjem.
U muslimanskoj tradiciji, amanet je označavao poverenje u vezi sa imovinom, novcem ili važnim zadacima, a osoba kojoj je povereno nešto nije smela prekršiti to poverenje.
Pročitajte još
Takođe, tokom osmanske vladavine na Balkanu, amanet je bio povezan sa vernošću, lojalnošću i odgovornošću.
Pod vlašću Turaka je i ušla u naš jezik i najčešće se, kao što smo rekli, upotreblja u kontektu poslednje pokojnikove želje.
Postavlja se pitanje da li je ostavljanje ameneta u skladu sa pravilima SPC i na sajtu Eparhije autrijsko-švajcarske nalazimo da jeste.
Foto: Profimedia
- Amanet je zaveštanje ili testament. Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno. Obično to radi otac kada umire. On tada ostavlja svojoj porodici izvesne savete, uputstva, želje i naredbe. Sve je to amanet. Amanet roditelja se u našem narodu duboko poštuje. To je kada je amanet u skladu sa hrišćanskim moralom - kaže se i navodi u kojem slučaju on se ne mora poštovati:
- Međutim, ako je amanet uperen protiv nekoga ili na štetu nekoga, on se ne mora poštovati i ispunjavati. Najbolje je tada, posavetovati se sa sveštenikom.
(Religija.rs)
BONUS VIDEO:
