Реч аманет међу православним хришћанима означава последњу жељу преминуле особе у вези са нечим драгоценим што треба да се пренесе на будуће генерације.
У савременом српском језику она означава обавезу или задатак који је неко поверио другој особи, а повезано је са терминима поверења и наслеђа. У основи, то је поверење које неко оставља да се нешто испуни или да се изврши. Може се односити и на тестамент, писани запис у којем неко нешто оставља или поверава другој особи, или на нешто драгоцено што се преноси као наслеђе.
Фото: Схуттерстоцк
Етимолошки, аманет потиче од турске речи еманет, која је изведена од арапског аман, што значи "сигурност" или "заштита". У арапском контексту, аман је означавао заштиту, а кроз турски је постао повезано са задатком или обећањем.
У муслиманској традицији, аманет је означавао поверење у вези са имовином, новцем или важним задацима, а особа којој је поверено нешто није смела прекршити то поверење.
Прочитајте још
Такође, током османске владавине на Балкану, аманет је био повезан са верношћу, лојалношћу и одговорношћу.
Под влашћу Турака је и ушла у наш језик и најчешће се, као што смо рекли, употребља у контекту последње покојникове жеље.
Поставља се питање да ли је остављање аменета у складу са правилима СПЦ и на сајту Епархије аутријско-швајцарске налазимо да јесте.
Фото: Профимедиа
- Аманет је завештање или тестамент. Аманет се оставља писмено или усмено. Обично то ради отац када умире. Он тада оставља својој породици извесне савете, упутства, жеље и наредбе. Све је то аманет. Аманет родитеља се у нашем народу дубоко поштује. То је када је аманет у складу са хришћанским моралом - каже се и наводи у којем случају он се не мора поштовати:
- Међутим, ако је аманет уперен против некога или на штету некога, он се не мора поштовати и испуњавати. Најбоље је тада, посаветовати се са свештеником.
(Религија.рс)
БОНУС ВИДЕО:
