Islamski kalendar je lunarni kalendar, i meseci odgovaraju početku nove mesečeve faze. S obzirom da je islamski kalendar 11 do 12 dana kraći od solarne godine, datum početka Ramazana se menja.
Početak i kraj Ramazana određuje odbor za posmatranje Meseca u Saudijskoj Arabiji. Bahrein, Egipat, Kuvajt, Oman, Katar i Ujedinjenih Arapski Emirati vede se saudijskim primerom, kao i mnoge druge države kao što su Indonezija, Liban, Maroko, Sirija, balkanske države… Ostale se vode svojim viđenjem mladog meseca.
Foto: Profimedia
Kako se slavi Ramazan?
Tokom Ramazana, muslimani imaju za cilj da duhovno rastu i izgrade jače odnose sa Alahom. Oni to čine tako što se mole i čitaju Kuran, i uzdržavaju se od ogovaranja, laganja i svađe.
Tokom čitavog meseca, između izlaska i zalaska sunca, za sve muslimane je obavezan post (osim za bolesne, trudne, putnike, starije i žene koje imaju menstruaciju). Propušteni dani posta mogu se nadoknaditi tokom ostatka godine.
Pročitajte još
Obroci su prilika za muslimane da se okupe sa drugima u zajednici i zajedno prekinu post. Doručak pred zoru, ili suhur, obično se dešava u 4:00 ujutro pre prve molitve u toku dana, Fajr ili Sabah namaz.
Večernji obrok, iftar, može da počne kada se završi molitva zalaska sunca, Magreb - obično oko 7:30.
Foto: Profimedia
Pošto je prorok Muhamed prekinuo post urmama i čašom vode, muslimani jedu urme i za suhur i za iftar. Urme su bogate hranljivim materijama, lako se vare i obezbeđuju telu šećer nakon dugog dana posta.
Nakon poslednjeg dana Ramazana, muslimani proslavljaju njegov završetak Ramazanskim bajramom - "festivalom prekida posta" - koji počinje zajedničkim molitvama u zoru. Tokom tri dana svečanosti, učesnici se okupljaju da se pomole, jedu, razmene poklone i odaju počast preminulim rođacima. Neki gradovi su takođe domaćini karnevala i velikih molitvenih okupljanja.
(Nacionalna geografija)
BONUS VIDEO:
