Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je slavni pisac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem 19. veka.
Jevrosima Kijametović, zvana Zona, koja mu je bila uzor, došla je u Beograd za vreme Prvog svetskog rata, gde je i umrla.
Lepotica Zona, koja je inspirisala Sremca da napiše svoje čuveno delo, stvarno je postojala. I bila je lepa baš kao ona iz knjige.
Foto: Jutjub printskrin/Zona Zamfirova
Celu priču Sremac je čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem trinaestoro dece, među kojima je bila i Jevrosima. Zamfir ju je iz milošte zvao Zona.
Kao i u priči iz knjige, Zona se bila zagledala u kujundžiju, koji se u stvarnom životu zvao Maksim. Maksimomv otac i hadži Zamfir su bili prijatelji, ali kako je i u priči napisano, hadžija nije želeo ni da čuje ništa o potenicjalnom braku njihove dece. Maksim se osvetio tako što je izveo otimanje devojke. Tu je naravno pukla bruka, i cela Priština je znača sve o tome.
Pročitajte još
Foto; Jutjub printskrin/Zona Zamfirova
Posle dolaska iz Prištine jedne letnje večeri na Kalemegdanu Nušić je, u šetnji, sve ispričao Sremcu. Slušajući Nušićevo pričanje Sremac se oduševio i zamolio prijatelja da mu dozvoli da obradi ovu priču. Jedini uslov koji je izrekao Nušić bio je da u delu ne spominje Prištinu, jer je u kući čorbadži-Zamfira mnogo dobrih kafa popio. Nije želeo da još više osramoti svog dobrog prijatelja.
Sremac je na to odgovorio: "Odvešću ja tvoju Zonu u moj lepi Niš. Neće je tamo ni rođeni tatko prepoznati". Tako je nastala jedna od najlepših Sremčevih pripovedaka iz starog Niša. Na rukopisu "Zone Zamfirove" radio je od 1898. do 1903. godine. Film Zdravka Šotre po ovoj knjizi je dugo bio najgledaniji domaći film svih vremena.
Jevrosima Kijametović rođena je 15. juna 1874. godine u Prištini gde je živela sve do 1943. godine, kada je izbegla u Beograd. Umrla je 22. novembra 1952. godine, a sahranjena na Novom groblju u Beogradu. Iza sebe ostavila je devetoro unučadi i četrnaestoro preunučadi od kojih jedna nosi ime Zone. Pred sam kraj života, 1952. godine, prava Zone uspela je da odgleda predstavu o sebi koja se tada odigrala u Narodnom pozorištu a, prema rečima pojedinaca njoj bliskih, navodno nije bila u potpunosti zadovoljna Sremčevim delom.
BONUS VIDEO:
