ISTINA O PRAVOJ ZONI: Ko je bila Jevrosima Kijametović

Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je slavni pisac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem 19. veka.Jevrosima Kijametović, zvana Zona, koja mu je bila uzor, došla je u Beograd za vreme Prvog svetskog rata, gde je i umrla.Lepotica Zona, koja je inspirisala Sremca da napiše svoje čuveno delo, stvarno je postojala. I bila je lepa baš kao ona iz knjige.Foto: Jutjub printskrin/Zona ZamfirovaCelu priču Sremac je čuo odBranislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem trinaestoro dece, među kojima je bila i Jevrosima. Zamfir ju je iz milošte zvao Zona.Kao i u priči iz knjige,Zona se bila zagledala u kujundžiju, koji se u stvarnom životu zvao Maksim. Maksimomv otac i hadži Zamfir su bili prijatelji, ali kako je i u priči napisano, hadžija nije želeo ni da čuje ništa o potenicjalnom braku njihove dece. Maksim se osvetio tako što je izveo otimanje devojke. Tu je naravno pukla bruka, i cela Priština je znača sve o tome.Foto; Jutjub printskrin/Zona ZamfirovaPosle dolaska iz Prištine jedne letnje večeri na Kalemegdanu Nušić je, u šetnji, sve ispričao Sremcu. Slušajući Nušićevo pričanje Sremac se oduševio i zamolio prijatelja da mu dozvoli da obradi ovu priču. Jedini uslov koji je izrekao Nušić bio je da u delu ne spominje Prištinu, jer je u kući čorbadži-Zamfira mnogo dobrih kafa popio. Nije želeo da još više osramoti svog dobrog prijatelja.Sremac je na to odgovorio: &quot;Odvešću ja tvoju Zonu u moj lepi Niš. Neće je tamo ni rođeni tatko prepoznati&quot;. Tako je nastala jedna od najlepših Sremčevih pripovedaka iz starog Niša. Na rukopisu &quot;Zone Zamfirove&quot;radio je od 1898. do 1903. godine. Film Zdravka Šotre po ovoj knjizi je dugo bio najgledaniji domaći film svih vremena.Jevrosima Kijametovićrođena je 15. juna 1874. godine u Prištini gde je živela sve do 1943. godine, kada je izbegla u Beograd. Umrla je 22. novembra 1952. godine, a sahranjena na Novom groblju u Beogradu. Iza sebe ostavila je devetoro unučadi i četrnaestoro preunučadi od kojih jedna nosi ime Zone.Pred sam kraj života, 1952. godine, prava Zone uspela je da odgleda predstavu o sebi koja se tada odigrala u Narodnom pozorištu a, prema rečima pojedinaca njoj bliskih, navodno nije bila u potpunosti zadovoljna Sremčevim delom.BONUS VIDEO:

ISTINA O PRAVOJ ZONI: Ko je bila Jevrosima Kijametović

Vaš komentar

Top komentari

Iskreno

Goga