Nemali broj puta mogla se čuti informacija da je Bekenbauer ustvari poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, i da je njegov otac bio logoraš u Nemačkoj.
Živorad Milosavljević, poznatiji po nadimku Jepur, šokirao je svet te 1971. godine kada je ustvrdio da je otac slavnog Bekenbauera.
Milosavljević, rodom iz sela Sekurič, u ispovesti za tadašnji list "Tempo", opširno je pričao o ovoj temi.
- Kao podnarednik jugoslovenske vojske ja sam u aprilu 1941. godine u Kavadarcima pao u nemačko zarobljeništvo. Preko Bugarske i Rumunije transportovan sam u logor u Milbergu, blizu Lajpciga, u kome sam ostao sve do pada Trećeg rajha. Na moju sreću, zatočeništvo mi je prošlo u radu po okolnim imanjima, pa mi je to znatno olakšalo muke. U maju 1945. i mi logoraši smo oslobođeni i čekajući povratak u otadžbinu znali smo da se šetamo po okolnim mestima. I tako, jednog dana, u gradiću Delic upoznao sam jednu devojku. Plavokosa, zelenih očiju, srednje visine, zvala se Helga ili Ana Bekenbauer, više se i ne sećam. Svidela mi se, i ja njoj. Zabavljali smo se sedam dana i njen otac, koji je držao kafanu, predložio je da se venčamo. Pristao sam. Neki Italijani su svirali na svadbi, bio je tu i moj zemljak LJuba Pavlović, jedino što sam ja na venčanju rekao prezime Mitrović, a ne Milosavljević, ni sam ne znam zašto – pričao je čiča Živadin.
Posla dva meseca na ulici ga je srela ruska vojska i ponovo oterala u logor. Nikada više nije sreo svoju suprugu, koja mu je samo nekoliko dana ranije rekla da je trudna. U logoru su mu uzeli slike s venčanja i deportovan je u Jugoslaviju.
Pročitajte još
- Po povratku u Sekurič bilo mi je teško što sam morao da ostavim trudnu ženu, ali vremenom, ophrvan raznim problemima, zaboravio sam ono šta je bilo. Krajem 1946. ili početkom 1947. u selo je stiglo pismo iz Nemačke na ime Živadina Mitrovića, ali pošto takvog nije bilo ljudi iz Mesne kancelarije ga vrate. Od tada je prošlo mnogo. Ja o svojoj ženi ništa nisam čuo godinama, ali ljudi koji prate fudbal i koji me znaju kažu da taj Franc Bekenbauer mnogo liči na mene i da je negde izjavio da mu je otac Jugosloven. Voleo bih da se to ispita, da ga sretnem jer druge dece nemam - završio je svoju ispovest Jepur Milosavljević.
Naravno, nemački mediji su tada preneli Živoradovu ispovest, pa se oglasio i sam Bekenbauer koji je sve dematovao u razgovoru sa tadašnjim dopisnikom "Politike" iz Minhena.
- Dok sam Bekenbaueru postavljao pitanja, on je – pucao od smeha. Rekao mi je da mu se majka zove Antonija, a ne Ana ili Helga kako je naveo Jepur, da nije živela u okolini Lajpciga već u Minhenu, da njen otac takođe nikad nije izlazio iz glavnog grada Bavarske i da nije imao kafanu i da se još 1938. udala za Franca Bekenbauera po kome je i on dobio ime. Po Milosavljevićevoj računici, njegov sin se rodio 1946, a Kajzer pola godine ranije. Pri tom, i priča da je Bekenbauer jednom rekao da mu je otac Jugosloven je netačna, on to nikad nije rekao. Podudarnost je, dakle, samo u prezimenu. Živadin je možda oženio neku gospođicu Bekenbauer, ali ovo prezime je u Nemačkoj često kao kod nas Jovanović - stoji u članku.
Foto: Profimedia
Tačku, ili bar tri tačke, na srpsko poreklo Bekenbauera je stavio Zlatko Čajkovski, slavni as Partizana, koji je i otkrio mladog Franca i trenirao ga pet godina. Čuveni "Čik" je jednom izjavio da je poznavao Kajzerovog oca, po kome je Franc i dobio ime.
Franc Bekenbauer - biografija
Čuveni "Kajzer Franc", nestvaran na dve pozicije - najpre kao vezni fudbaler, ali kasnije i na mestu koje je i proslavio, "libero", odnosno kao poslednji čovek odbrane, imao je uspehe i na klupskom i na reprezentativnom nivou.
Jedan je od samo devetorice u istoriji ljudskog roda koji je osvojio i FIFA Svetsko prvenstvo, i UEFA Liga šampiona i Zlatnu loptu.
Rođen u Minhenu nedugo posle kapitulacije Nemačke u Drugom svetskom ratu (na svet je došao 11. septembra 1945), zaigrao je za podmladak "Minhena iz 1906", a onda i Bajerna, u kome je ostavio i najveći trag, nastupajući za njegov prvi tim od 1964. do 1977. Potom je karijeru počeo da providi u kraju u Kosmosu iz NJujorka, gde je igrao tri sezone pre kraćeg povratka u nemački fudbal (dve sezone je nastupao za Hamburger SV, a kopačke o klin okačio 1983. kao član Kosmosa.
Dvaput proglašavan za najboljeg fudbalera Evrope, Bekenbauer je 103 puta igrao za reprezentaciju tadašnje Zapadne Nemačke, nastupajući za nju na tri Mundijala i dva Evropska prvenstva.
Foto: Jutjub printskrin/FIFA
Jedan je od trojice koji su osvojili Svetsko prvenstvo kao igrač i kao trener, a preostalal dvojica su Francuz Didije Dešan i nedavno preminuli Brazilaac Mario Zagalo.
Uvršten je u idealni tim 20. veka, a FIFA ga je 2004. uvrstila među 100 najvećih živih fudbalera.
Sa Bajernom je osvojio Kup pobednika Kupova 1967, a onda triput u nizu bio klupski prvak Evrope, osvajajući Kup šampiona od 1974. do 1976.
Po završetku igračke karijere bio je i tim menadžer i, potom predsednik Bajerna.
Foto: Profimedia
Predvodio je nemačku kandidaturu za organizaciju Mundijala 2006 i bio predsedavajući Organizacionog komiteta.
Radio je i kao stručni konsultant za nemački "Skaj", a 34 godine je bio kolumnista "Bild", sve do 2016.
Foto: EPA
Statistika
Od 1965. do 1977. godine za reprezentaciju Zapadne Nemačke je odigrao 103 meča i postigao 14 golova. Osim svetske titule, osvojio je i krunu na Evropskom prvenstvu 1972. godine.
Kao selektor Zapadne Nemačke, od 1984. do 1990. godine, pre osvajanja Mondijala igrao je i legendarno finale Svetskog prvenstva u kojem je Nemačka poražena od Argentine (2:3).
Za Bajern je odigrao 584 utakmice i postigao 75 golova, iako je za klub iz Minhena igrao kao defanzivac.
Na kraju karijere je bio šampion Nemačke i sa Hamburgerom, 1982. godine.
Zlatnu loptu je kao najbolji fudbaler na planeti osvajao 1972. i 1976. godine.
BONUS VIDEO:
(Kurir sport)
