Немали број пута могла се чути информација да је Бекенбауер уствари пореклом са простора бивше Југославије, и да је његов отац био логораш у Немачкој.
Живорад Милосављевић, познатији по надимку Јепур, шокирао је свет те 1971. године када је устврдио да је отац славног Бекенбауера.
Милосављевић, родом из села Секурич, у исповести за тадашњи лист "Темпо", опширно је причао о овој теми.
- Као поднаредник југословенске војске ја сам у априлу 1941. године у Кавадарцима пао у немачко заробљеништво. Преко Бугарске и Румуније транспортован сам у логор у Милбергу, близу Лајпцига, у коме сам остао све до пада Трећег рајха. На моју срећу, заточеништво ми је прошло у раду по околним имањима, па ми је то знатно олакшало муке. У мају 1945. и ми логораши смо ослобођени и чекајући повратак у отаџбину знали смо да се шетамо по околним местима. И тако, једног дана, у градићу Делиц упознао сам једну девојку. Плавокоса, зелених очију, средње висине, звала се Хелга или Ана Бекенбауер, више се и не сећам. Свидела ми се, и ја њој. Забављали смо се седам дана и њен отац, који је држао кафану, предложио је да се венчамо. Пристао сам. Неки Италијани су свирали на свадби, био је ту и мој земљак Љуба Павловић, једино што сам ја на венчању рекао презиме Митровић, а не Милосављевић, ни сам не знам зашто – причао је чича Живадин.
Посла два месеца на улици га је срела руска војска и поново отерала у логор. Никада више није срео своју супругу, која му је само неколико дана раније рекла да је трудна. У логору су му узели слике с венчања и депортован је у Југославију.
Прочитајте још
- По повратку у Секурич било ми је тешко што сам морао да оставим трудну жену, али временом, опхрван разним проблемима, заборавио сам оно шта је било. Крајем 1946. или почетком 1947. у село је стигло писмо из Немачке на име Живадина Митровића, али пошто таквог није било људи из Месне канцеларије га врате. Од тада је прошло много. Ја о својој жени ништа нисам чуо годинама, али људи који прате фудбал и који ме знају кажу да тај Франц Бекенбауер много личи на мене и да је негде изјавио да му је отац Југословен. Волео бих да се то испита, да га сретнем јер друге деце немам - завршио је своју исповест Јепур Милосављевић.
Наравно, немачки медији су тада пренели Живорадову исповест, па се огласио и сам Бекенбауер који је све дематовао у разговору са тадашњим дописником "Политике" из Минхена.
- Док сам Бекенбауеру постављао питања, он је – пуцао од смеха. Рекао ми је да му се мајка зове Антонија, а не Ана или Хелга како је навео Јепур, да није живела у околини Лајпцига већ у Минхену, да њен отац такође никад није излазио из главног града Баварске и да није имао кафану и да се још 1938. удала за Франца Бекенбауера по коме је и он добио име. По Милосављевићевој рачуници, његов син се родио 1946, а Кајзер пола године раније. При том, и прича да је Бекенбауер једном рекао да му је отац Југословен је нетачна, он то никад није рекао. Подударност је, дакле, само у презимену. Живадин је можда оженио неку госпођицу Бекенбауер, али ово презиме је у Немачкој често као код нас Јовановић - стоји у чланку.
Фото: Профимедиа
Тачку, или бар три тачке, на српско порекло Бекенбауера је ставио Златко Чајковски, славни ас Партизана, који је и открио младог Франца и тренирао га пет година. Чувени "Чик" је једном изјавио да је познавао Кајзеровог оца, по коме је Франц и добио име.
Франц Бекенбауер - биографија
Чувени "Кајзер Франц", нестваран на две позиције - најпре као везни фудбалер, али касније и на месту које је и прославио, "либеро", односно као последњи човек одбране, имао је успехе и на клупском и на репрезентативном нивоу.
Један је од само деветорице у историји људског рода који је освојио и ФИФА Светско првенство, и УЕФА Лига шампиона и Златну лопту.
Рођен у Минхену недуго после капитулације Немачке у Другом светском рату (на свет је дошао 11. септембра 1945), заиграо је за подмладак "Минхена из 1906", а онда и Бајерна, у коме је оставио и највећи траг, наступајући за његов први тим од 1964. до 1977. Потом је каријеру почео да провиди у крају у Космосу из Њујорка, где је играо три сезоне пре краћег повратка у немачки фудбал (две сезоне је наступао за Хамбургер СВ, а копачке о клин окачио 1983. као члан Космоса.
Двапут проглашаван за најбољег фудбалера Европе, Бекенбауер је 103 пута играо за репрезентацију тадашње Западне Немачке, наступајући за њу на три Мундијала и два Европска првенства.
Фото: Јутјуб принтскрин/FIFA
Један је од тројице који су освојили Светско првенство као играч и као тренер, а преосталал двојица су Француз Дидије Дешан и недавно преминули Бразилаац Марио Загало.
Уврштен је у идеални тим 20. века, а ФИФА га је 2004. уврстила међу 100 највећих живих фудбалера.
Са Бајерном је освојио Куп победника Купова 1967, а онда трипут у низу био клупски првак Европе, освајајући Куп шампиона од 1974. до 1976.
По завршетку играчке каријере био је и тим менаџер и, потом председник Бајерна.
Фото: Профимедиа
Предводио је немачку кандидатуру за организацију Мундијала 2006 и био председавајући Организационог комитета.
Радио је и као стручни консултант за немачки "Скај", а 34 године је био колумниста "Билд", све до 2016.
Фото: ЕПА
Статистика
Од 1965. до 1977. године за репрезентацију Западне Немачке је одиграо 103 меча и постигао 14 голова. Осим светске титуле, освојио је и круну на Европском првенству 1972. године.
Као селектор Западне Немачке, од 1984. до 1990. године, пре освајања Мондијала играо је и легендарно финале Светског првенства у којем је Немачка поражена од Аргентине (2:3).
За Бајерн је одиграо 584 утакмице и постигао 75 голова, иако је за клуб из Минхена играо као дефанзивац.
На крају каријере је био шампион Немачке и са Хамбургером, 1982. године.
Златну лопту је као најбољи фудбалер на планети освајао 1972. и 1976. године.
БОНУС ВИДЕО:
(Курир спорт)
