Dugačko je 1,5 kilometara, široko 300 metara, a na njemu ne postoji izvor sveže vode! Ostrvo je dom neobičnih životinja, koje su prema istorijskim zapisima verovatno ostavili rani kolonizatori.
Foto: Shutterstock
Pretnja lokalnom ekosistemu
Iako ideja da koze prežive u takvim uslovima deluje neverovatno - one ne samo da su opstale, već su se u poslednjih 250 godina i razmnožavale, u toj mere da prete lokalnom ekosistemu.
- Nikada ih nismo videli da piju vodu. Verujemo da su razvile specifične mehanizme preživljavanja, koji ih čine izuzetno otpornim - kazao je Erismar Roša iz Nacionalnog parka Abrolhos.
Poslednjih 27 koza je premešteno da drugu lokaciju, prošlog meseca, kako bi se sprečilo dalje narušavanje staništa sedam zaštićenih vrsta ptica.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Mogle su da unište same sebe
Prošlog meseca, Institut za očuvanje biodiverziteta „Čiko Mendis“ (ICMBio), koji upravlja Nacionalnim morskim parkom Abroljos, uklonio je poslednjih 27 koza sa ostrva. Razlog je bila zaštita sedam vrsta morskih ptica koje se tamo gnezde, kao i očuvanje endemskih biljnih i životinjskih vrsta.
Međutim, za naučnike su te koze i dalje neiscrpan izvor pitanja i fascinacije.
- Verujemo da su razvile jedinstvene sposobnosti preživljavanja. Da njihova populacija nije bila kontrolisana, potpuno bi preuzele ostrvo i same sebe uništile - objašnjava Erismar Novaes Roša, upravnik Nacionalnog morskog parka Abroljos.
Najmisteriozniji deo priče jeste činjenica da niko tokom svih godina istraživanja nikada nije video koze kako piju vodu. Postoje dve glavne hipoteze: prema jednoj, možda su razvile sposobnost da piju morsku vodu; druga pretpostavlja da su se hidrirale pomoću biljke poznate kao povrtni tušanj (Portulaca oleracea, na portugalskom beldroega), koja sadrži puno vode.
Pored toga, koze nisu samo preživljavale – često su se rađali blizanci, što ukazuje na to da su bile dobro uhranjene i zdrave. NJihova izdržljivost podstakla je dodatna istraživanja.
Foto: Profimedia
Genetska tajna izdržljivosti
Cilj brazilskih naučnika sada je da otkriju genetske i fiziološke mehanizme izdržljivosti koza sa ostrva Santa Barbara. NJihova otkrića mogla bi da doprinesu razvoju rasa otpornijih na sušu i visoke temperature – što je od izuzetnog značaja za regione pogođene klimatskim promenama, naročito u sušnim delovima Brazila.
BONUS VIDEO:
