Дугачко је 1,5 километара, широко 300 метара, а на њему не постоји извор свеже воде! Острво је дом необичних животиња, које су према историјским записима вероватно оставили рани колонизатори.
Фото: Схуттерстоцк
Претња локалном екосистему
Иако идеја да козе преживе у таквим условима делује невероватно - оне не само да су опстале, већ су се у последњих 250 година и размножавале, у тој мере да прете локалном екосистему.
- Никада их нисмо видели да пију воду. Верујемо да су развиле специфичне механизме преживљавања, који их чине изузетно отпорним - казао је Ерисмар Роша из Националног парка Абролхос.
Последњих 27 коза је премештено да другу локацију, прошлог месеца, како би се спречило даље нарушавање станишта седам заштићених врста птица.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Могле су да униште саме себе
Прошлог месеца, Институт за очување биодиверзитета „Чико Мендис“ (ИЦМБио), који управља Националним морским парком Аброљос, уклонио је последњих 27 коза са острва. Разлог је била заштита седам врста морских птица које се тамо гнезде, као и очување ендемских биљних и животињских врста.
Међутим, за научнике су те козе и даље неисцрпан извор питања и фасцинације.
- Верујемо да су развиле јединствене способности преживљавања. Да њихова популација није била контролисана, потпуно би преузеле острво и саме себе уништиле - објашњава Ерисмар Новаес Роша, управник Националног морског парка Аброљос.
Најмистериознији део приче јесте чињеница да нико током свих година истраживања никада није видео козе како пију воду. Постоје две главне хипотезе: према једној, можда су развиле способност да пију морску воду; друга претпоставља да су се хидрирале помоћу биљке познате као повртни тушањ (Портулаца олерацеа, на португалском белдроега), која садржи пуно воде.
Поред тога, козе нису само преживљавале – често су се рађали близанци, што указује на то да су биле добро ухрањене и здраве. Њихова издржљивост подстакла је додатна истраживања.
Фото: Профимедиа
Генетска тајна издржљивости
Циљ бразилских научника сада је да открију генетске и физиолошке механизме издржљивости коза са острва Санта Барбара. Њихова открића могла би да допринесу развоју раса отпорнијих на сушу и високе температуре – што је од изузетног значаја за регионе погођене климатским променама, нарочито у сушним деловима Бразила.
БОНУС ВИДЕО:
