Prema verovanju, na Zeleni četvrtak sva mesta gde obitavaju ale i druga nečastiva bića ostaju zatvorena, dok po zemlji hodaju samo dobra, nebeska bića. To je razlog zbog kog se veruje da svaki posao započet tog dana ide od ruke.
Zbog toga se ovaj dan u narodu doživljava kao trenutak novih početaka, dan kada se treba osmisliti i započeti ono što dugo stoji po strani - posebno ako je reč o poslovima koji su vam do tada bili "tvrd orah".
Foto: Shutterstock
Običaji širom Srbije
U mnogim krajevima Srbije ovaj dan se obeležava različito, ali se svuda naglašava važnost radosti i uzdržavanja od fizičkog rada:
Ne radi se u poljima, niti se upreže stoka.
Ne ore se ni pod razno - naši stari su pazili da se na ovaj dan zemlja ne uznemiri.
Pročitajte još
Ne održavaju se svadbe - veruje se da galama i muzika mogu oterati dobra božanstva koja tog dana donose blagostanje.
U Istočnoj Srbiji, cela Svetla nedelja, a posebno četvrtak, posvećena je molitvama za rodnu godinu i zaštitu letine od grada i nepogoda. U davna vremena, ljudi su molili Boga da u narednom periodu daruje blagostanje i mir, a mnogi su prinosili zavetne darove crkvama.
Moć želje i molitve
Postoji i jedno posebno verovanje koje se tiče ličnih želja: ukoliko se tog dana uputi molba za ostvarenje nečeg važnog, smatra se da će ona biti posebno uslišana.
Dakle, Zeleni četvrtak nije samo vreme za fizičko opuštanje, već i duhovna kapija kroz koju se, veruje narod, može proći pravo u sreću.
(Telegraf)
BONUS VIDEO:
