Tokom svoje prve posete Evropi u februaru, američki ministar odbrane Piter Hegset upozorio je da američko vojno prisustvo u Evropi "nije večno", što je izazvalo šokove u prestonicama širom kontinenta.
Od tada su američki i evropski zvaničnici više puta poricali da je posvećenost SAD NATO-u poljuljana pod predsednikom Donaldom Trampom i da Vašington razmišlja o povlačenju trupa – ali malo ko sumnja da će ovaj trenutak kad-tad doći, piše Politiko.
- Siguran sam da će doći do izvesnog smanjenja američkog prisustva u Evropi - rekao je penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi.
Procene o broju američkih vojnika u Evropi kreću se između 70.000 i 90.000 stalno raspoređenih vojnika. Ali sve procene pokazuju značajan pad u poređenju sa 1950-im, tokom najnapetijih godina Hladnog rata, kada je više od 400.000 američkih vojnika bilo raspoređeno na evropskom kontinentu.
Prema analitičarima i sadašnjim i bivšim američkim vojnim zvaničnicima, povlačenje, ili čak smanjenje broja američkih trupa u Evropi bi značajno oslabilo odvraćanje od Rusije i finansijski bi koštalo i Evropljane i Amerikance.
Pročitajte još
Foto: Shutterstock
Izveštaj Nemačkog ekonomskog instituta (IW Köln) ove nedelje upozorava da bi Evropi moglo biti potrebno 10 do 12 godina da zameni ključne vojne kapacitete SAD.
- Moja preporuka je da se zadrži sadašnje raspoređivanje snaga - rekao je američkim zakonodavcima ranije ovog meseca general Kristofer Kavoli, komandant američke komande u Evropi i vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi.
- Zajedno, potrebno nam je snažno kopneno prisustvo, posebno da bismo nadvladali jedinu stvarnu prednost Rusije – sposobnost da brzo prebaci svoje snage na naše granice - dodao je on, upozoravajući da bi smanjenje američkog prisustva neizbežno usporilo odgovor na ruski napad.
Kavoli se ovog leta povlači, a Vašington navodno razmatra mogućnost da preda komandu NATO Evropljanima po prvi put od osnivanja alijanse 1949. Neke zemlje žele da se pripreme za moguće povlačenje SAD umesto da se oslanjaju na nadu u najbolje, ali se ne slažu sve prestonice oko toga, izjavila su tri evropska zvaničnika Politiko.
Najveći broj američkih vojnika u Evropi nalazi se u Nemačkoj – više od 38.000, prema Međunarodnom institutu za strateške studije sa sedištem u Velikoj Britaniji. Takođe ima više od 14.000 vojnika u Poljskoj, 12.000 u Italiji i 10.000 u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ranije ovog meseca, En-Bi-Si njuz je izvestio da Pentagon razmatra povlačenje do 10.000 vojnika iz centralne Evrope, uglavnom iz Poljske i Rumunije. Obe zemlje su oštro demantovale ove tvrdnje. Nekoliko evropskih zemalja zahteva da Vašington jasno iznese svoje planove.
- SAD imaju obaveze prema regionalnim odbrambenim planovima NATO-a dogovorenim na samitu u Viljnusu 2023. Ako SAD kažu: "U redu, odlazimo", to bi moralo da se koordinira sa saveznicima kako bi se utvrdilo kako prilagoditi planove i ko će preuzeti koje obaveze - rekao je Hodžis.
Foto: Profimedia
Druge evropske vlade i dalje se nadaju da će američki izbori za Kongres za dve godine, kao i predsednički izbori 2028., oslabiti Trampovu moć i obnoviti staro savezništvo sa SAD-om.
Ali ovo nije prvi put da američka administracija razmatra smanjenje svog vojnog prisustva u Evropi kako bi se fokusirala na Aziju. Pod Barakom Obamom, SAD su počele sa tim ciljem, ali su preokrenule kurs — i povećale broj trupa u Evropi — nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin anektirao Krim 2014.
- Prve koje bi bile pogođene povlačenjem američkih trupa bile bi Poljska i baltičke zemlje - rekao je Ben Haris, istraživač Saveta za Evropu i američku spoljnu politiku Veću za spoljne odnose za celu Evropu, dodavši da bi sigurnost cele Evrope bila oslabljena.
Međutim, svako povlačenje ili smanjenje američkog prisustva izazvalo bi ozbiljna pitanja o troškovima i logistici premeštanja vojne opreme. SAD su rasporedile širok spektar opreme - od tenkova do helikoptera, brodova i nuklearnog oružja. NJene jedinice za odbranu od balističkih raketa u Rumuniji i Poljskoj posebno su važne za odbranu Evrope od vazdušnih napada.
Foto: Profimedia
Tokom svog prvog predsedničkog mandata, 2020. godine, Tramp je najavio plan za povlačenje oko 12.000 vojnika iz Nemačke. Trebalo je da neke budu premešteni unutar Evrope, dok je trebalo da se drugi vrate kući.
- Plan je zaustavljen zbog troškova uklanjanja tih trupa - rekao je Haris, a na kraju ga je poništio bivši predsednik DŽo Bajden.
- Američke trupe u Evropi predstavljaju "nuklearno odvraćanje, vazdušnu i pomorsku moć. Ali na kopnu, gledajući ukupan broj i sposobnosti, Evropljani imaju veću moć - dodao je on.
BONUS VIDEO:
