Током своје прве посете Европи у фебруару, амерички министар одбране Питер Хегсет упозорио је да америчко војно присуство у Европи "није вечно", што је изазвало шокове у престоницама широм континента.

Од тада су амерички и европски званичници више пута порицали да је посвећеност САД НАТО-у пољуљана под председником Доналдом Трампом и да Вашингтон размишља о повлачењу трупа – али мало ко сумња да ће овај тренутак кад-тад доћи, пише Политико.

- Сигуран сам да ће доћи до извесног смањења америчког присуства у Европи - рекао је пензионисани генерал-потпуковник Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи.

Процене о броју америчких војника у Европи крећу се између 70.000 и 90.000 стално распоређених војника. Али све процене показују значајан пад у поређењу са 1950-им, током најнапетијих година Хладног рата, када је више од 400.000 америчких војника било распоређено на европском континенту.

Према аналитичарима и садашњим и бившим америчким војним званичницима, повлачење, или чак смањење броја америчких трупа у Европи би значајно ослабило одвраћање од Русије и финансијски би коштало и Европљане и Американце.

Фото: Shutterstock

 

Извештај Немачког економског института (IW Köln) ове недеље упозорава да би Европи могло бити потребно 10 до 12 година да замени кључне војне капацитете САД.

- Моја препорука је да се задржи садашње распоређивање снага - рекао је америчким законодавцима раније овог месеца генерал Кристофер Каволи, командант америчке команде у Европи и врховни командант савезничких снага НАТО-а у Европи.

- Заједно, потребно нам је снажно копнено присуство, посебно да бисмо надвладали једину стварну предност Русије – способност да брзо пребаци своје снаге на наше границе - додао је он, упозоравајући да би смањење америчког присуства неизбежно успорило одговор на руски напад.

Каволи се овог лета повлачи, а Вашингтон наводно разматра могућност да преда команду НАТО Европљанима по први пут од оснивања алијансе 1949. Неке земље желе да се припреме за могуће повлачење САД уместо да се ослањају на наду у најбоље, али се не слажу све престонице око тога, изјавила су три европска званичника Политико.

Највећи број америчких војника у Европи налази се у Немачкој – више од 38.000, према Међународном институту за стратешке студије са седиштем у Великој Британији. Такође има више од 14.000 војника у Пољској, 12.000 у Италији и 10.000 у Уједињеном Краљевству.

Раније овог месеца, Ен-Би-Си њуз је известио да Пентагон разматра повлачење до 10.000 војника из централне Европе, углавном из Пољске и Румуније. Обе земље су оштро демантовале ове тврдње. Неколико европских земаља захтева да Вашингтон јасно изнесе своје планове.

- САД имају обавезе према регионалним одбрамбеним плановима НАТО-а договореним на самиту у Виљнусу 2023. Ако САД кажу: "У реду, одлазимо", то би морало да се координира са савезницима како би се утврдило како прилагодити планове и ко ће преузети које обавезе - рекао је Хоџис.

Фото: Профимедиа

 

Друге европске владе и даље се надају да ће амерички избори за Конгрес за две године, као и председнички избори 2028., ослабити Трампову моћ и обновити старо савезништво са САД-ом.

Али ово није први пут да америчка администрација разматра смањење свог војног присуства у Европи како би се фокусирала на Азију. Под Бараком Обамом, САД су почеле са тим циљем, али су преокренуле курс — и повећале број трупа у Европи — након што је руски председник Владимир Путин анектирао Крим 2014.

- Прве које би биле погођене повлачењем америчких трупа биле би Пољска и балтичке земље - рекао је Бен Харис, истраживач Савета за Европу и америчку спољну политику Већу за спољне односе за целу Европу, додавши да би сигурност целе Европе била ослабљена.

Међутим, свако повлачење или смањење америчког присуства изазвало би озбиљна питања о трошковима и логистици премештања војне опреме. САД су распоредиле широк спектар опреме - од тенкова до хеликоптера, бродова и нуклеарног оружја. Њене јединице за одбрану од балистичких ракета у Румунији и Пољској посебно су важне за одбрану Европе од ваздушних напада.

Фото: Профимедиа

 

Током свог првог председничког мандата, 2020. године, Трамп је најавио план за повлачење око 12.000 војника из Немачке. Требало је да неке буду премештени унутар Европе, док је требало да се други врате кући.

- План је заустављен због трошкова уклањања тих трупа - рекао је Харис, а на крају га је поништио бивши председник Џо Бајден.
- Америчке трупе у Европи представљају "нуклеарно одвраћање, ваздушну и поморску моћ. Али на копну, гледајући укупан број и способности, Европљани имају већу моћ - додао је он.

БОНУС ВИДЕО: