Nekoliko godina posle očeve smrti, Medo Sakić, Sinanov sin je skupio snage da progovori o neprijatnostima koje je doživeo posle očeve sahrane. On je u emotivnoj ispovesti za "Informer", Medo je odlučio da iznese svoju stranu priče.
Bez ustručavanja je pričao o porodičnim sukobima koji su se rasplamsali iza zatvorenih vrata. Osim najbližih, leđa su mu okrenuli i neki prijatelji u najtežim trenucima. Medo je priznao da je u jako lošim odnosima sa braćom i sestrom Đulkicom.
- Mnogo toga se izdešavalo od tada, malo smo se i rasuli. Ja živim već 24 godine u Tuzli, tako da nisam mnogo ni bio sa njima. Umesto da nas njegova smrt zbliži, to nas je još više razdvojilo - kazao je Medo, a na pitanje da li je istina da nije bio na očevoj sahrani, on je rekao:
- Ne, to nije istina. Mnogi su plasirali laži. Svi koji su bili bliski sa Sinanom znaju kakav sam bio sa svojim ocem. Da li dete može da ne dođe ocu na sahranu? To je poslednje mesto na koje moraš da odeš - rekao je Medo.
Pročitajte još
Mediji su mnogo pričali o smrti Sinana Sakića, a najviše su ga pogodila nagađanja:
- Znate kakav sam ja? Ja ćutim i radim, takav sam celog života. Kada su pojedini trebali da me pozovu – nisu. I ja sam se tada povukao. Sve zna Onaj gore. Pisali su i da nisam bio u bolnici! Kako neću da idem, bolnica u kojoj je Sinan ležao udaljena je 500 metara od moje kuće. Pisalo se i da sam ocu ukrao album. Pa nije to žvaka da je lako ukradeš! Mislim, ko će ti bez para dati album? Mnogo laži je plasirano. Svi znamo od koga to potiče – malo je tu i maćeha umešala prste – ali ima Boga. Sa njom nisam ni u kakvim odnosima!
Medo je otkrio kako je izgledao i trenutak kada je poslednji put video oca:
- Taj poslednji trenutak kad sam ga video – nije mi bilo dobro, uopšte! Možda je malo bilo i do njega, ali i Bog dragi je hteo da se to tako desi. I sad kad se setim tih slika iz bolnice – meni nije dobro - rekao je on, pa ispričao malu anegdotu sa svojim ocem:
- Pamtim ga samo po dobru. Sećam se, ja u Berlinu pevam svadbu, a on u diskoteci. Zovem ga i pitam: "Matori, gde si?" Kaže: "U Berlinu." Pa rekoh: "I ja sam." On odmah počeo da viče: "Ajde dolazi!" Rekoh, moram da radim. On odmah tražio gazdu, da mu dam telefon, i sve je sredio. Tu nam je bio kraj – dva dana smo "zaginuli".
Medo je priznao da je i danas ocu zahvalan na svemu.
- Mnogo mi je pomoglo što mi je on otac. Ceo život kažu "Sinanov sin" i uvek ću biti u njegovoj senci. Hvala Bogu, gde god sam došao – lepo sam dočekan i nikada nisam imao nikakav problem. Vrata su mi svuda bila otvorena. I njemu, čak i mrtvom – hvala.
BONUS VIDEO:
