GODINAMA GLEDALA ZLOSTAVLJANJE ĆERKE I - ĆUTALA: Ko je majka Jelene Dokić?

Vest o njegovoj smrti potvrdila je njegova ćerka, bivša četvrta teniserka sveta Jelena Dokić, koja je prethodnih godina u više navrata govorila o teškim iskustvima iz detinjstva i zlostavljanju koje je trpela u porodici. Sahrana će biti održana u Vrdniku, mestu u kojem je Dokić živeo poslednjih godina života, daleko od očiju javnosti.

Tokom svoje karijere Damir Dokić često je bio tema medija zbog impulsivnog ponašanja, sukoba sa sportskim zvaničnicima, novinarima i organizatorima turnira.

Međutim, njegov privatni život dospeo je u fokus kada je Jelena kroz intervjue i autobiografiju "Nesalomiva" otvoreno progovorila o psihičkom i fizičkom nasilju koje je doživljavala u porodičnom domu.

Nakon što su ove tvrdnje dospele u javnost, Damir se povukao iz medija i gotovo potpuno nestao iz javnog života.

Pročitajte još

KAŽNJAVAO ME JE Ibra o sukobu sa ocem "Bilo je teško - patnja"

10:30

ČEMU TO? Siner pokazao simbol "velike Albanije"

15:25

LABOVIĆ VRAĆEN IZ BOLNICE: Nakon par sati je preminuo

15:37

Otac i majka mu preminuli usred utakmice, saznao iz novina

18:18

I dok se ovih dana govori o njegovoj smrti, pažnja javnosti ponovo se usmerila na Jeleninu majku – LJiljanu Podnar – koja je, kako Jelena tvrdi, bila nemo posmatrač zlostavljanja koje se godinama odvijalo u njihovom domu.

– Majka gotovo nikada nije reagovala, nije pokušala da ga zaustavi dok me tukao – ispričala je Jelena jednom prilikom za britanski The Guardian, dodajući da joj je više od samog nasilja često bolelo upravo majčino ćutanje.

Navela je da je u retkim situacijama majka pokušavala da izgovori nešto, ali bi ubrzo bila ućutkana.

– I ona je bila žrtva, naročito psihičkog nasilja, pa je s vremenom i sama počela da veruje da takav život treba da bude normalan – kazala je nekadašnja teniserka.

U knjizi Jelena opisuje brojne situacije u kojima je priželjkivala makar trunku podrške, ali je nailazila na tišinu. Nisu razgovarale o tenisu, nikada joj nije poželela sreću pre mečeva, a pokušaji da zajedno napuste dom nisu uspevali jer je, kako kaže, majka bila previše uplašena i lišena vere u sebe.

– Otac je uspeo da je ubedi da bez njega ne može da funkcioniše – rekla je Jelena.

Nakon razvoda, LJiljana je ostala da živi u Sidneju. U jednom od retkih medijskih istupa, 2009. godine, izjavila je da je preseljenje iz Australije u Srbiju bila najgora odluka koju je donela i da je upravo to razdvojilo njihovu porodicu. Istakla je i da joj je želja da obnovi odnos sa ćerkom, ali Jelena je tada poručila da je to "dugotrajan i bolan proces".

Godine patnje i nereagovanja ostavile su dubok trag. Jelena je isticala da je tokom detinjstva bila prepuštena sama sebi, bez oslonca i zaštite – i da ju je najviše bolelo to što niko nije stao uz nju.

– Majci nije bilo dozvoljeno da razgovara sa mnom o tenisu, nikad mi nije poželela sreću pred meč. NJu bi udario, mene premlatio. Jednom sam joj predložila da pobegnemo zajedno, čak smo pravile plan, ali nije skupila hrabrost – ispričala je bivša sportistkinja.

Danas se majka i ćerka navodno nalaze u procesu popravljanja odnosa, ali rana koje su godinama nicale – od ćutanja, straha i odsustva zaštite – i dalje ostaju.

Jelenina ispovest ostaje snažan podsetnik na to koliko je važno da porodice, a naročito roditelji, prepoznaju i reaguju na nasilje. Jer, kako pokazuje njen primer – tišina nekada zna da boli više od udarca.

(Glossy)