Вест о његовој смрти потврдила је његова ћерка, бивша четврта тенисерка света Јелена Докић, која је претходних година у више наврата говорила о тешким искуствима из детињства и злостављању које је трпела у породици. Сахрана ће бити одржана у Врднику, месту у којем је Докић живео последњих година живота, далеко од очију јавности.
Током своје каријере Дамир Докић често је био тема медија због импулсивног понашања, сукоба са спортским званичницима, новинарима и организаторима турнира.
Фото: Н. Параушић
Међутим, његов приватни живот доспео је у фокус када је Јелена кроз интервјуе и аутобиографију "Несаломива" отворено проговорила о психичком и физичком насиљу које је доживљавала у породичном дому.
Након што су ове тврдње доспеле у јавност, Дамир се повукао из медија и готово потпуно нестао из јавног живота.
Прочитајте још
И док се ових дана говори о његовој смрти, пажња јавности поново се усмерила на Јеленину мајку – Љиљану Поднар – која је, како Јелена тврди, била немо посматрач злостављања које се годинама одвијало у њиховом дому.
– Мајка готово никада није реаговала, није покушала да га заустави док ме тукао – испричала је Јелена једном приликом за британски Тхе Гуардиан, додајући да јој је више од самог насиља често болело управо мајчино ћутање.
Фото: Профимедиа
Навела је да је у ретким ситуацијама мајка покушавала да изговори нешто, али би убрзо била ућуткана.
– И она је била жртва, нарочито психичког насиља, па је с временом и сама почела да верује да такав живот треба да буде нормалан – казала је некадашња тенисерка.
У књизи Јелена описује бројне ситуације у којима је прижељкивала макар трунку подршке, али је наилазила на тишину. Нису разговарале о тенису, никада јој није пожелела срећу пре мечева, а покушаји да заједно напусте дом нису успевали јер је, како каже, мајка била превише уплашена и лишена вере у себе.
Фото: Профимедиа
– Отац је успео да је убеди да без њега не може да функционише – рекла је Јелена.
Након развода, Љиљана је остала да живи у Сиднеју. У једном од ретких медијских иступа, 2009. године, изјавила је да је пресељење из Аустралије у Србију била најгора одлука коју је донела и да је управо то раздвојило њихову породицу. Истакла је и да јој је жеља да обнови однос са ћерком, али Јелена је тада поручила да је то "дуготрајан и болан процес".
Године патње и нереаговања оставиле су дубок траг. Јелена је истицала да је током детињства била препуштена сама себи, без ослонца и заштите – и да ју је највише болело то што нико није стао уз њу.
Фото: Профимедиа
– Мајци није било дозвољено да разговара са мном о тенису, никад ми није пожелела срећу пред меч. Њу би ударио, мене премлатио. Једном сам јој предложила да побегнемо заједно, чак смо правиле план, али није скупила храброст – испричала је бивша спортисткиња.
Данас се мајка и ћерка наводно налазе у процесу поправљања односа, али рана које су годинама ницале – од ћутања, страха и одсуства заштите – и даље остају.
Фото: Профимедиа
Јеленина исповест остаје снажан подсетник на то колико је важно да породице, а нарочито родитељи, препознају и реагују на насиље. Јер, како показује њен пример – тишина некада зна да боли више од ударца.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
