Ovaj Hristov mučenik bio je potajni hrišćanin. Bio je krčmar u Ankiri u vreme cara Dioklecijana. Pomagao je crkvu i sahranjivao tela svetih mučenika. Tako je sahranio i tela 7 devojaka koje su postradale za Hrista: Tekuse, Aleksandre, Klavdije, Faine, Efrasije, Matrone i Julije, koje su nakon mučenja udavljene u jezeru.
Sveta Tekusa javi se u snu Teodoru i reče mu da izvadi njihova tela i sahrani ih, što on, po mrkloj noći, sa jednim drugom, i učini. Ali taj drug ga prošpija sudiji, koji ga stavi na muke, zube mu polomi kamenjem, a telo pretvori u rane. Posečen je 303. godine. Telo mu je sahranio jedan sveštenik. Tu je kasnije podignut hram. Sveti Teodot Ankirski posečen je za Hrista na ovaj dan.
Beseda: o Ocu i Sinu
Ko vidi mene vidi onoga koji me posla (Jov. 12, 45)
Ko vidi svetlost, vidi i sunce s druge strane: zar može neko videti sunce ne videći svetlosti? Da nam sunce ne šalje svoju svetlost, niko od nas ne bi znao za sunce. Sve naše znanje o suncu mi smo dobili pomoću svetlosti koja je od sunca. Nikad niko nije video sunce pomoću neke drute svetlosti a ne one koja je od sunca.
Tako je i sa našim poznanjem Oca pomoću Sina. Ko ne zna za Sina, ne može znati za Oca. Ko pozna Sina, pozna i Oca. Ko vidi Sina, vidi i Oca. Bog se ne može poznati bez svetlosti Svoje, koja dođe među ljude. Svetlost Očeva jeste Sin. Ja sam videlo, rekao je Hristos. I videlo se svijetli u tami. Fizički svet bio bi sav tama da nije svetlosti od sunca. A duhovni i moralni svet, i sav život ljudski, bio bi tama, da nije svetlosti koja je od Oca. A ta svetlost jeste Hristos Gospod.
Pročitajte još
Vaistinu, braćo, nema prave svetlosti koja osvetljava biće Božje kao što je Hristos Gospod. Ko NJega vidi. vidi Boga. Ko NJega ne vidi, taj je u tami.
Gospode Sine Božji, pomozi uvek duhu našem da Tebe vidi, i kroz Tebe Oca Tvog nebssnog i Duha Svetoga utešitelja. Trojicu jednobitnu i nerazdelnu, kojoj neka je slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO:
