Božo je proveo detinjstvo i odrastanje uz majku koja je slikarka i dve starije sestre koje su mu bile velika podrška na umetničkom putu.
Duševne rane iz detinjstva su mu pomogle da stvara pesme koje mnogi obožavaju:
- Preživeli smo teške godine gladi, opasnosti od snajpera, hordi vojske koja dolazi i ubija na kućnom pragu. Moja Elma, o kojoj pevam, tako je izgubila svoj nedužni život. Preživeli smo pustoš, gledajući leševe, skrivajući se i pronalazeći smiraj u molitvi koja nas je održala da ne izgubimo razum gledajući i proživljavajući pakao oko nas - govorio je Vrećo.
- Sećam se trenutka kada smo, skriveni u kući zakovanih prozora, bez svetlosti i života za sve koji gledaju izvan moje sestre, majka i ja čitali tiho pesme i pevali sebi u nedra, uz sveću, i zamišljali drugačiji svet, i bivali daleko od svega što se zbiva oko nas. Otuda su i moj stan i moj život i danas nezamislivi bez knjiga. Knjige su postale moj oslonac i štit satkan od reči koje znaju šta žele i hoće glasno da poruče, a to je veliki podvig, ne moj kao moj, već podvig čoveka koji zna svoju vrednost, i istrajno ispunjava svoju misiju i cilj. To sam i postao, misionar duša - naveo je Božo.
Pročitajte još
Božo je inspiraciju i u najpotresnijim trenucima, u trenutku kada je izgubio svoju prvu ljubav:
- Devojčica Elma je moja prva ljubav. Ubijena je u Foči na kućnom pragu. Posle puno godina sam je usnio i ona meni kaže: "Božo, ja te i dalje vidim i čujem kako mi pevaš!" Zapisao sam taj tekst! Tog jutra sam imao takvu inspiraciju i Božiji priziv! Jako me je bolelo to i boli me i dan-danas! - objasnio je za Face Tv.
BONUS VIDEO:
