Божо је провео детињство и одрастање уз мајку која је сликарка и две старије сестре које су му биле велика подршка на уметничком путу.
Душевне ране из детињства су му помогле да ствара песме које многи обожавају:
- Преживели смо тешке године глади, опасности од снајпера, хорди војске која долази и убија на кућном прагу. Моја Елма, о којој певам, тако је изгубила свој недужни живот. Преживели смо пустош, гледајући лешеве, скривајући се и проналазећи смирај у молитви која нас је одржала да не изгубимо разум гледајући и проживљавајући пакао око нас - говорио је Врећо.
- Сећам се тренутка када смо, скривени у кући закованих прозора, без светлости и живота за све који гледају изван моје сестре, мајка и ја читали тихо песме и певали себи у недра, уз свећу, и замишљали другачији свет, и бивали далеко од свега што се збива око нас. Отуда су и мој стан и мој живот и данас незамисливи без књига. Књиге су постале мој ослонац и штит саткан од речи које знају шта желе и хоће гласно да поруче, а то је велики подвиг, не мој као мој, већ подвиг човека који зна своју вредност, и истрајно испуњава своју мисију и циљ. То сам и постао, мисионар душа - навео је Божо.
Прочитајте још
Божо је инспирацију и у најпотреснијим тренуцима, у тренутку када је изгубио своју прву љубав:
- Девојчица Елма је моја прва љубав. Убијена је у Фочи на кућном прагу. После пуно година сам је уснио и она мени каже: "Божо, ја те и даље видим и чујем како ми певаш!" Записао сам тај текст! Тог јутра сам имао такву инспирацију и Божији призив! Јако ме је болело то и боли ме и дан-данас! - објаснио је за Фаце Тв.
БОНУС ВИДЕО:
