Naleteo je na morsku zmijuljicu, primitivnu ribu zmijolikog izgleda, koju često nazivaju i vampirskom ribom. I dok je u Atlantskom okeanu autohtona vrsta koja živi u relativnom skladu sa svojom okolinom, u slatkovodnim sistemima Severne Amerike, poput Velikih jezera, postala je jedan od najrazornijih invazivnih grabljivaca. Najistaknutija odlika su joj okrugla, sisajuća usta, ispunjena koncentričnim krugovima oštrih, rožnatih zuba koji okružuju hrapav jezik nalik turpiji. Upravo tim aparatom pričvršćuje se na svoje žrtve.
NJen životni ciklus vrlo je složen i odvija se u nekoliko faza. Život započinje kao slepa, crvolika larva koja godinama živi zakopana u muljevitom dnu reka, hraneći se filtriranjem mikroorganizama.
Nakon tri do četiri godine (a ponekad i do deset), prolazi kroz dramatičnu transformaciju: razvijaju joj se oči i smrtonosna sisajuća usta.
Foto: Profimedia
U parazitskoj fazi, koja traje 12 do 20 meseci, seli se u velika jezera ili okeane gde aktivno lovi. Pričvršćuje se za ribu, probija joj kožu i hrani se njenim telesnim tečnostima. Antikoagulant u njenoj slini sprečava zgrušavanje krvi domaćina, koji često umire od iscrpljenosti, gubitka krvi ili naknadnih infekcija.
Procenjuje se da jedna zmijuljica tokom svog života može da ubije više od 18 kilograma ribe.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Iako je autohtona u Atlantskom okeanu, morska zmijuljica postala je simbol invazivnih vrsta nakon što je početkom 20. veka prodrla u gornja Velika jezera.
Izgradnja kanala Veland omogućila joj je da zaobiđe prirodnu barijeru Nijagarinih vodopada, čime je započela ekološka katastrofa.
Foto: Profimedia
U novom staništu, gde domaće ribe poput jezerske pastrmke i bele ribe nisu imale razvijene obrambene mehanizme, zmijuljica je uzrokovala katastrofu kod ribljih populacija.
Do sredine 20. veka, komercijalni izlov jezerske pastrmke u jezerima Mičigan i Hiron pao je za 99 posto, što je uništilo ribarsku industriju i narušilo celokupni ekosistem.
Foto: Profimedia
Zahvaljujući decenijama integrisanog upravljanja, populacija morske zmijuljice u Velikim jezerima smanjena je za više od 90 posto, što se smatra jednim od najuspešnijih programa kontrole invazivnih vrsta na svetu.
Godišnji troškovi kontrole iznose oko 15 miliona evra, ali štite riblji fond čija se vrednost procenjuje na više od 4,2 milijarde evra godišnje.
Glavni alat u borbi su lampricidi, specifični pesticidi koji ciljaju zmijuljice u rekama. Najpoznatiji je TFM, koji je smrtonosan za zmijuljice jer one nemaju enzime za njegovu razgradnju, dok je u primenjenim koncentracijama uglavnom bezopasan za druge organizme.
Tretmani se sprovode ciklično, svakih nekoliko godina, uz stroge mere opreza. Ipak, postoji zabrinutost ekoloških grupa zbog potencijalnog uticaja na osetljive vrste poput jesetre i vodenih daždevnjaka.
BONUS VIDEO:
