Milorad Mandić Manda preminuo je u 55. godini života. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz tonove svoje omiljene pesme “Nesanica” i prisustvo brojnih kolega.
NJegova supruga i koleginica, glumica Anastasija Anja Mandić i sin Andrija bili su u trenutku kada je glumac pao na sceni. Anja je o tom tragičnom trenutku pričala u emisiji "Preživeli":
- Retko ko zna da smo na toj predstavi u prvom redu bili Andrija i ja. Uvek smo ga ljubili pred predstavu. Međutim, taj dan nismo stigli. Gledali smo ga iz prvog reda. Kada je pao sa broda, pomislila sam da je to smislio, kao pada u vodu. Međutim kako se nije pomerao shvatila sam da nešto nije u redu. Tražila sam nekoga pogledom da mi potvrdi moje strepnje i videla Bobu Mićalović, koja je sa decom gledala predstavu. I ona je bila zbunjena.
- Skočila sam na scenu, želela sam da mu oči budu zatvorene. Međutim, bile su otvorene i znala sam da nije dobro. Bila sam rastrojena između njega koji leži na sceni i Andrije koji je u prvom redu sve to posmatrao. Zatim oni navlače zavese i izvode decu iz sale, a ja ostajem unutra na sceni, dok mi dete od devet godina ostaje iza samo.
Pročitajte još
Anja je sve vreme bila optimistična zbog dece:
- Izletela sam i rekla mu da će sve da bude u redu. Stigla je Hitna i videla sam da to dugo traje. Pozvala sam svu Mandinu decu i rekla da dođu, jer tati nije dobro. U međuvremenu sam počela da se mirim sa osećajem da će se nešto loše desiti - ispričala je glumica.
- Odmah sam uključila psihologe i za mene i za Andriju. Nisam htela da lažem sina koji je osećao da nešto nije u redu. Pitao me je 'Gde je tata?', a ja sam rekla šta imam da kažem. Taj njegov krik nikad neću zaboraviti, samo sam ga stegla i dala mu jastuk da udara što više može po njemu, a on je vikao da ne želi da živi i izbacio sve iz sebe. Kad je počeo da plače, bilo mi je lakše, da znam da se nije zaledio, već da tuguje.
Dve nedelje nakon smrti muža vratila se na scenu.
- Prva predstava koju sam igrala je bila trauma za mene, to je bilo dve nedelje nakon njegove smrti. Mislila sam da sam danju u matriksu, a noću u limbu. Kako da jedem, a njega nema. Kako mogu da živim, a njega nema? Taj trenutak igranja "Rodoljubaca" je bio stvar odluke, tad sam odlučila da imam pravo da živim. Javljao se osećaj krivice i tuga, što je normalno, ali shvatite da univerzum ima plan i da se to svima dešava, onda vam se telo opusti i nastavite da živite.
BONUS VIDEO:
