- Smatramo da su ovi dokumenti i te kako potrebni s obzirom na bitno promenjene globalne bezbednosne okolnosti. Hrvatska od 2008. ima suspendovanu odluku o služenju vojnog roka, a na ovaj način, sa dobro kalibrisanim, prilagođenim temeljnim vojnim osposobljavanjem, stvaramo preduslove da mlade generacije steknu veštine koje 17 ili 18 generacija nije steklo i na taj način jačamo snagu Hrvatske vojske - poručio je premijer Andrej Plenković.
Temeljno vojno osposobljavanje, takozvani vojni rok, u trajanju od dva meseca, trebalo bi da počne u januaru 2026. godine.
Foto: Shutterstock
U vojnu evidenciju se upisuje državljanin Republike Hrvatske kada napuni 18 godina, a na vojnu obuku se upućuje u kalendarskoj godini kada puni 19 godina. Izuzetno, mogu biti upućeni i oni stariji od 19, a do 30 godina. Nakon što mladić dobije poziv za služenje vojnog roka, upućuje se na lekarski pregled na kojem se utvrđuje da li je sposoban ili ne za vojnu službu, a u slučaju neodazivanja izdaje se nalog policiji za njegovo dovođenje, za šta je predviđena kazna od 250 do 1320 evra.
Žene ne podležu obavezi služenja vojnog roka, ali mogu dobrovoljno pohađati temeljno vojno osposobljavanje, što je jedan od uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu, i služiti u rezervnom sastavu.
Pročitajte još
Naknada 1100 evra, postoji mogućnost prigovora savesti
Dvomesečna obuka sprovodiće se na tri lokacije – u kasarnama Knin, Slunj i (Slavonska) Požega. Plan je da se godišnje obuhvati do pet klasa, odnosno do 800 vojnika po klasi, što bi bilo oko 4000 godišnje. Ako interesovanje bude veće, kapaciteti će biti prošireni.
Redovi će tokom vojne obuke primati platu od 1100 evra neto mesečno, uz plaćene troškove ishrane, prevoza i odsustva. Služenje se računa u radni staž, a zaposlenom redu prava iz radnog odnosa miruju i ne može dobiti otkaz zbog pohađanja vojnog osposobljavanja.
Nezaposleni redovi koji završe obuku imaće, pod jednakim uslovima kao i ostali, prednost pri zapošljavanju u organima državne uprave i jedinicama lokalne i područne samouprave.
Foto: Shutterstock
Oni koji se pozovu na prigovor savesti moraće služiti obuku civilno, kroz jedan od dva modela – u Civilnoj zaštiti MUP-a ili u lokalnim jedinicama u mestu prebivališta.
Obuka u Civilnoj zaštiti traje tri meseca – neprekidno, svakog dana, dok služenje u lokalnim jedinicama na poslovima protivpožarne i civilne zaštite, uređenja okoline, komunalnih delatnosti i održavanja javnih puteva traje četiri meseca kroz pet radnih dana nedeljno, po osam sati dnevno.
Naknada i za civilne vojnike
I civilni vojnici će dobijati naknadu, ali manju – u Civilnoj zaštiti moguće oko 250 evra mesečno (odluku će doneti Vlada), uz plaćen smeštaj, ishranu, radnu i zaštitnu odeću. U lokalnim jedinicama primaće samo određenu naknadu u vidu plaćenog prevoza. Civilni red tokom obavljanja civilne službe ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, obavezno zdravstveno osiguranje i prava u slučaju povrede, oboljenja ili pogoršanja bolesti tokom službe.
Obuka, bilo vojna ili civilna, može se odložiti do 29. godine života u slučaju studiranja, kao i sportistima, za jednu godinu, zbog učešća na svetskim i evropskim prvenstvima – takođe najkasnije do 29. godine. Zakon predviđa i mogućnost odlaganja u specifičnim slučajevima, kao i uslove za oslobađanje od služenja, odnosno za nepozivanje. Takođe su propisani i uslovi pod kojima se može odbiti zahtev za civilno služenje.
Izmene Zakona o oružanim snagama
Izmenama Zakona o službi u Oružanim snagama Republike Hrvatske propisuje se da će se u profesionalnu vojnu službu moći primati i osobe koje imaju samo osnovno obrazovanje, uz uslov da do isteka prvog ugovora o vojnoj službi završe srednju školu. Takođe se podiže starosna granica za ostanak u službi za dve godine.
Ključna novina je da će Ministarstvo odbrane profesionalnim vojnim licima mlađim od 45 godina, koja u mestu službe nemaju rešeno stambeno pitanje, sufinansirati deo kamate na stambeni kredit za kupovinu, izgradnju ili adaptaciju stana ili kuće. Takođe je prepoznata potreba za daljim unapređenjem uslova života, rada i standarda profesionalnih vojnih lica.
Foto: Profimedia
Vlada je usvojila i Strategiju odbrane Republike Hrvatske, kao i Dugoročni plan razvoja Oružanih snaga RH za period od 2025. do 2036. godine, čija je primarna misija, kako navode, "odbrana suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta RH, doprinos međunarodnoj bezbednosti i podrška civilnim institucijama, uz očekivanje značajnog povećanja budžetskih izdvajanja za odbranu".
- Naša vizija je da obezbedimo snažne Oružane snage i doprinesemo stabilnosti u okviru NATO-a i EU, ali i samostalno - izjavio je ministar odbrane i potpredsednik Vlade Ivan Anušić.
(Index)
BONUS VIDEO:
