- Сматрамо да су ови документи и те како потребни с обзиром на битно промењене глобалне безбедносне околности. Хрватска од 2008. има суспендовану одлуку о служењу војног рока, а на овај начин, са добро калибрисаним, прилагођеним темељним војним оспособљавањем, стварамо предуслове да младе генерације стекну вештине које 17 или 18 генерација није стекло и на тај начин јачамо снагу Хрватске војске - поручио је премијер Андреј Пленковић.
Темељно војно оспособљавање, такозвани војни рок, у трајању од два месеца, требало би да почне у јануару 2026. године.
Фото: Shutterstock
У војну евиденцију се уписује држављанин Републике Хрватске када напуни 18 година, а на војну обуку се упућује у календарској години када пуни 19 година. Изузетно, могу бити упућени и они старији од 19, а до 30 година. Након што младић добије позив за служење војног рока, упућује се на лекарски преглед на којем се утврђује да ли је способан или не за војну службу, а у случају неодазивања издаје се налог полицији за његово довођење, за шта је предвиђена казна од 250 до 1320 евра.
Жене не подлежу обавези служења војног рока, али могу добровољно похађати темељно војно оспособљавање, што је један од услова за пријем у професионалну војну службу, и служити у резервном саставу.
Прочитајте још
Накнада 1100 евра, постоји могућност приговора савести
Двомесечна обука спроводиће се на три локације – у касарнама Книн, Слуњ и (Славонска) Пожега. План је да се годишње обухвати до пет класа, односно до 800 војника по класи, што би било око 4000 годишње. Ако интересовање буде веће, капацитети ће бити проширени.
Редови ће током војне обуке примати плату од 1100 евра нето месечно, уз плаћене трошкове исхране, превоза и одсуства. Служење се рачуна у радни стаж, а запосленом реду права из радног односа мирују и не може добити отказ због похађања војног оспособљавања.
Незапослени редови који заврше обуку имаће, под једнаким условима као и остали, предност при запошљавању у органима државне управе и јединицама локалне и подручне самоуправе.
Фото: Shutterstock
Они који се позову на приговор савести мораће служити обуку цивилно, кроз један од два модела – у Цивилној заштити МУП-а или у локалним јединицама у месту пребивалишта.
Обука у Цивилној заштити траје три месеца – непрекидно, сваког дана, док служење у локалним јединицама на пословима противпожарне и цивилне заштите, уређења околине, комуналних делатности и одржавања јавних путева траје четири месеца кроз пет радних дана недељно, по осам сати дневно.
Накнада и за цивилне војнике
И цивилни војници ће добијати накнаду, али мању – у Цивилној заштити могуће око 250 евра месечно (одлуку ће донети Влада), уз плаћен смештај, исхрану, радну и заштитну одећу. У локалним јединицама примаће само одређену накнаду у виду плаћеног превоза. Цивилни ред током обављања цивилне службе остварује право на здравствену заштиту, обавезно здравствено осигурање и права у случају повреде, обољења или погоршања болести током службе.
Обука, било војна или цивилна, може се одложити до 29. године живота у случају студирања, као и спортистима, за једну годину, због учешћа на светским и европским првенствима – такође најкасније до 29. године. Закон предвиђа и могућност одлагања у специфичним случајевима, као и услове за ослобађање од служења, односно за непозивање. Такође су прописани и услови под којима се може одбити захтев за цивилно служење.
Измене Закона о оружаним снагама
Изменама Закона о служби у Оружаним снагама Републике Хрватске прописује се да ће се у професионалну војну службу моћи примати и особе које имају само основно образовање, уз услов да до истека првог уговора о војној служби заврше средњу школу. Такође се подиже старосна граница за останак у служби за две године.
Кључна новина је да ће Министарство одбране професионалним војним лицима млађим од 45 година, која у месту службе немају решено стамбено питање, суфинансирати део камате на стамбени кредит за куповину, изградњу или адаптацију стана или куће. Такође је препозната потреба за даљим унапређењем услова живота, рада и стандарда професионалних војних лица.
Фото: Профимедиа
Влада је усвојила и Стратегију одбране Републике Хрватске, као и Дугорочни план развоја Оружаних снага РХ за период од 2025. до 2036. године, чија је примарна мисија, како наводе, "одбрана суверенитета, независности и територијалног интегритета РХ, допринос међународној безбедности и подршка цивилним институцијама, уз очекивање значајног повећања буџетских издвајања за одбрану".
- Наша визија је да обезбедимо снажне Оружане снаге и допринесемо стабилности у оквиру НАТО-а и ЕУ, али и самостално - изјавио је министар одбране и потпредседник Владе Иван Анушић.
(Index)