Ali, nema razloga za paniku.
Iako mnogi pri pogledu na crnu zmiju odmah pomisle na otrovnicu, zapravo se radi o bezopasnoj i strogo zaštićenoj vrsti – vodena zmija (Ringelnatter), tačnije o genetskoj, crnoj varijanti.
Povećana učestalost viđenja objašnjava se i klimatskim promenama.
- Danas imamo klimu sličnu jugu Nemačke – gde su zmije tradicionalno češće - objašnjava Martin Maška iz Škole divljine Rurgebet za “Ruhr24”. Topla i vlažna leta posebno pogoduju vrstama koje polažu jaja, poput vodene zmije.
Posebno u Vitenu prijave stižu svakodnevno. Zmije se pronalaze u olucima, pumpama, pa čak i u semaforima. Više od 90% prijavljenih zmija su domaće vodene zmije – potpuno bezopasne.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Zašto su zmije crne?
Radi se o melanističkim vodenim zmijama. Melanizam je genetska mutacija kod koje se proizvodi previše tamnog pigmenta (melanina), što rezultira crnom bojom. Taj se fenomen javlja kod mnogih životinja – od veverica i pantera do zmija.
Crna boja ima i prednosti: brže upijanje topline, što pomaže preživljavanju u hladnijim uslovima. Ali, takve zmije su i lakše uočljive grabljivcima i ljudima, pa često stradaju zbog neznanja ili straha.
Jesu li vodene zmije opasne?
Ne – apsolutno ne. Vodena zmija (Natrix natrix) nije otrovna i za ljude je potpuno bezopasna. Pripada zmijama davilicama – nema otrovne zube i u slučaju opasnosti beži. Ugrizi su izuzetno retki, i čak i ako do njih dođe – nisu opasni.
Zanimljivo: u nuždi, pravi se mrtva – okrene se na leđa, otvori usta i isplazi jezik – impresivna, ali bezopasna taktika.
Gde žive vodene zmije?
Rasprostranjene su širom Nemačke, najčešće blizu vode – u močvarama, uz jezera i potoke, ali i u prirodnim vrtovima s kompostom i lišćem. Hrane se vodozemcima – žabama, daždevnjacima i slično i mogu pomoći u borbi protiv miševa i pacova. Samo miris njihove kože nakon linjanja tera glodare.
Foto: Profimedia
Dakle, ako je imate u vrtu – to je znak zdrave prirode, a ne opasnost!
Šta učiniti ako je vidite?
Ne dirati! Održavati razmak (1–2 metra). Ne ubijati – zakonom zaštićene, kazne su do 50.000 evra.
Fotografisati za identifikaciju (korisno za stručnjake). Po potrebi nazvati stručnjake.
BONUS VIDEO:
