Али, нема разлога за панику.
Иако многи при погледу на црну змију одмах помисле на отровницу, заправо се ради о безопасној и строго заштићеној врсти – водена змија (Ringelnatter), тачније о генетској, црној варијанти.
Повећана учесталост виђења објашњава се и климатским променама.
- Данас имамо климу сличну југу Немачке – где су змије традиционално чешће - објашњава Мартин Машка из Школе дивљине Рургебет за “Рухр24”. Топла и влажна лета посебно погодују врстама које полажу јаја, попут водене змије.
Посебно у Витену пријаве стижу свакодневно. Змије се проналазе у олуцима, пумпама, па чак и у семафорима. Више од 90% пријављених змија су домаће водене змије – потпуно безопасне.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Зашто су змије црне?
Ради се о меланистичким воденим змијама. Меланизам је генетска мутација код које се производи превише тамног пигмента (меланина), што резултира црном бојом. Тај се феномен јавља код многих животиња – од веверица и пантера до змија.
Црна боја има и предности: брже упијање топлине, што помаже преживљавању у хладнијим условима. Али, такве змије су и лакше уочљиве грабљивцима и људима, па често страдају због незнања или страха.
Јесу ли водене змије опасне?
Не – апсолутно не. Водена змија (Натриx натриx) није отровна и за људе је потпуно безопасна. Припада змијама давилицама – нема отровне зубе и у случају опасности бежи. Угризи су изузетно ретки, и чак и ако до њих дође – нису опасни.
Занимљиво: у нужди, прави се мртва – окрене се на леђа, отвори уста и исплази језик – импресивна, али безопасна тактика.
Где живе водене змије?
Распрострањене су широм Немачке, најчешће близу воде – у мочварама, уз језера и потоке, али и у природним вртовима с компостом и лишћем. Хране се водоземцима – жабама, даждевњацима и слично и могу помоћи у борби против мишева и пацова. Само мирис њихове коже након лињања тера глодаре.
Фото: Профимедиа
Дакле, ако је имате у врту – то је знак здраве природе, а не опасност!
Шта учинити ако је видите?
Не дирати! Одржавати размак (1–2 метра). Не убијати – законом заштићене, казне су до 50.000 евра.
Фотографисати за идентификацију (корисно за стручњаке). По потреби назвати стручњаке.
БОНУС ВИДЕО:
