Истовремено, власти Емирата јављају да је ирански дрон ударио у нафтно постројење Фујаирах, ранио три индијска радника и запалио “велики пожар”. Јужнокорејски теретни брод гори усидрен у мореузу, Трамп позива Корејанце да се придруже “Пројекту слобода”; у основи, преузимању контроле над Ормузом. Иран на државној телевизији тврди да ништа од тога није истина.
Све ово само је први дан операције “Пројекат слобода” или америчког покушаја да војном пратњом пробије иранску блокаду, и изведе стотине бродова заробљених у Персијском заливу од краја фебруата. Трамп је месец дана раније Конгресу писао да су “непријатељства с Ираном окончана”, а од јуче Вашингтон не може да одговори на једноставно питање: да ли је примирје још на снази?
Истовремено, у дипломатским круговима информација из Народне Републике Кине одјекује попут суперсоничног пројектила велике разорне моћи: Комунистичке партија (КП) Кине је, наиме, по први пут званично рекла НЕ америчким санкцијама.
Два дана пре него што су амерички и ирански бродови почели да пуцају једни на друге, 2. мај 2026., Министарство трговине НР Кине објавило је “Prohibition Order broj 21”, тј. документ од неколико одломака који садржи три правне забране према свим кинеским грађанима, компанијама и организацијама:
- не признавати,
- не спроводити,
- не поштовати америчке санкције наметнуте кинеским рафинеријама нафте
Фото: Depositphotos/ronniechua
На први поглед то је технички акт, али и преседан над преседанима у послератној историји међународних односа.
Прочитајте још
Крај једне ере
Кина је деценијама јавно критиковала амерички систем унилатералних санкција. Проглашавала их је кршењем међународног права, “екстратериторијалношћу” и “јурисдикцијом дугог досега”, али је компанијама увек тихо допуштала да их поштују. Разлог је био прагматичан: приступ доларском систему, изложеност америчким финанцијским тржиштима, страх од секундарних санкција које би могле погодити кинеске банке. Т
Тиха сарадња била је цена приступа глобалном финанцијском поретку под контролом Вашингтона.
Фото: Depositphotos/dynamicfoto
Чини се да је за КП Кине та ера готова и да су спремни на другачије одмеравање снага са Сједињеним Државама него оно које смо пратили кроз различите фазе њихових односа од Другог светског рата до данас.
Ради се, наравно, о томе да рафинерије које КП Кине сада службено штити од америчке хегемоније увозе нафту из Ирана. Америчко Министарство финансија (Treasury) назвао је Hengli Petrochemical из Далијена “једним од највреднијих Техеранових клијената” који је иранским војним структурама донео стотине милионе долара. Санкције су их ставиле на SDN листу, замрзле им имовину и де факто их искључиле из финансијског система који је деноминиран у доларима.
Кинеска забрана поништава тај правни учинак на кинеском тлу. Било која кинеска банка, осигуравач или пословни партнер који обустави сарадњу с тим рафинеријама због америчких санкција, сам може бити тужен пред кинеским судовима, а рафинерије имају право да траже одштету.
Фото: Depositphotos/watman
Механизам није импровизован: закон о блокирању страних мера постоји од 2021. године, али никада није био активиран. Ово је његово прво коришћење.
Коментар у апликацији People’s Daily-а, гласила Комунистичке партије, назвао је овај потез „кључним кораком у транзицији кинеског страног правног оружја од институционалних резерви према практичној примени”. Професор Ђи Венхуа (Ji Wenhua), саветник Министарства трговине, појаснио је у коментару за Economic Daily да забрана „примарно циља конкретне америчке санкције наметнуте одређеним кинеским фирмама” и да јој је „средишњи циљ да поништи њихов правни учинак на кинеској територији”, али, додаје он, без прибегавања „агресивнијим мерама одмазде”.
Порука је прецизно калибрирана: ми смо прешли црту, али нисмо ми ти који траже ескалацију.
Фото: Depositphoto/PimPamPix
Да би се разумело зашто кинеска забрана (blocking order) и битка у Ормуском мореузу нису две одвојене приче, треба погледати финансијску архитектуру иранског „платног система”.
Ирански ИРГЦ (Корпус гарде исламске револуције) од средине марта наплаћује бродовима пролаз мореузом до 2 милиона долара по проласку. Прихвата плаћање у три облика: биткоин, USDT стабилкоини и кинески јуани, који се усмеравају кроз кинеску банку Kunlun путем CIPS система, ван SWIFT-а и ван долара.
Фото: Depositphotos/shirotie
Дана 1. априла Bloomberg је известио да су најмање два брода већ платила у јуанима, уз помоћ кинеске поморске посредничке компаније. Аналитичка компанија TRM Labs потврдила је да систем функционише од средине марта, уз потенцијалне приходе од 600 до 800 милиона долара месечно при пуном промету. Иран, наравно, уз америчку блокаду може само да сања о тако високим приходима.
Троструки стрес тест
Иран је 30. и 31. марта кроз парламентарну процедуру кодификовао тај систем као „План управљања Ормуским мореузом”. Сврстао је нације у пет нивоа „пријатељства” — пријатељи пролазе уз попуст, а непријатељи (САД, Израел) не пролазе уопште. Радио-трансмисија је упозорила капетане бродова: „Ако било који брод покуша да прође без дозволе, биће уништен.”
Није случајно што је амерички министар финансија Скот Бесент (Scott Bessent), недељу дана пре кинеске забране (blocking order), послао писма кинеским банкама упозоравајући их на секундарне санкције ако наставе да раде са иранским ентитетима.
Другим речима, оно што се одвија у Ормуском мореузу од 4. маја није само амерички покушај да изведе заробљене бродове. Пратимо троструки стрес тест америчке моћи, који Пекинг посматра са изузетном пажњом.
Фото: Abd Rabbo Ammar/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Прва димензија: могу ли САД санкцијама управљати глобалном економијом? Кинеска забрана (blocking order) директно тестира да ли ће САД реаговати санкционисањем кинеских банака које раде са погођеним рафинеријама. Ако реагује — улази у финансијску конфронтацију са другом економијом света, управо у тренутку када Трамп иде у Пекинг на самит са Сијем, планиран за средину маја. Ако не реагује — систем санкција губи зубе, а преседан који је Кина управо створила постаје модел који могу копирати и други.
Друга димензија: могу ли САД војном силом да контролишу Ормуз? Пројекат „Слобода” је одговор на то стратешко питање. Али већ првог дана операције јасно је да два америчка разарача не могу да прате стотинак бродова дневно, што је била предратна норма. Генерал збивања Ирвинг Гибсон са Института Lowy рекао је: „Иран само треба да одржи перцепцију ризика високом да би промет остао минималан.” Кина прима трећину нафте кроз Ормуз, али зна и да су све нације Персијског залива, укључујући Саудијску Арабију и УАЕ, такође блокиране. Сваки дан затвореног мореуза је притисак и на Ријад и на Абу Даби.
Трећа димензија: може ли Трамп истовремено да води рат са Ираном и да преговара са Кином? Долазак у Пекинг са још увек нерешеним Ормузом ставља Трампа у слабији преговарачки положај. Бесент је у понедељак за Fox News рекао да Кина „може учинити више да убеди Иран да пусти бродове” — што је занимљива формулација: САД де факто траже кинеску помоћ у сопственој војној операцији.
Фото: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia
Министарство финансија (Treasury) није изашло са новом изјавом. Бела кућа је у недељу, уочи покретања Пројекта слобода, саопштила да примирје зависи од отварања мореуза „без ограничења, укључујући наплате”. Ако Вашингтон санкционише кинеске банке које раде са погођеним рафинеријама — улази у финансијску конфронтацију без преседана са другом економијом света, руши самит који се припрема недељама и ризикује каскадне последице по глобални финансијски систем, који није направљен да апсорбује такав удар. Ако их не санкционише, онда потврђује да кинеска забрана (blocking order) функционише и да свака будућа санкција према кинеским ентитетима може бити поништена истим механизмом. Кредибилитет се не враћа лако.
Постоји један шири слој који аналитичари који прате кинеску стратегију истичу као можда најважнији: оно што се ове недеље догађа није импровизација, већ кулминација вишегодишње изградње алтернативне инфраструктуре.
Фото: Morteza Nikoubazl/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
Кина је 2021. донела закон о блокирању страних мера. У априлу 2026. донела је нова правила о супротстављању екстериторијалној јурисдикцији. Развија CIPS као алтернативу SWIFT-у. Банка Kunlun се специјализовала за трансакције са иранским ентитетима у јуанима. Систем наплате ИРГЦ-а (Корпус гарде исламске револуције) у јуанима и криптовалутама није настао за недељу дана — TRM Labs документује софистицирану мрежу крипто-новчаника ИРГЦ-а вредну више од 3 милијарде долара годишње. Пекинг је градио ову инфраструктуру тихо, годинама. Сада ју је, по први пут, позвао компаније да је и користе — и то баш у тренутку када се америчка војна сила непосредно мери са иранском у мореузу који Кина сматра виталним за сопствену енергетску безбедност.
Професор са Универзитета Нањанг у Сингапуру, Џа Ијан Чонг (Ja Ian Chong), описао је то 2. маја на следећи начин:
- Они желе да имају што више полуга. Ово треба посматрати у контексту појачавања контролних механизама. Ово није једнократни потез.
БОНУС ВИДЕО:
