Istovremeno, vlasti Emirata javljaju da je iranski dron udario u naftno postrojenje Fujairah, ranio tri indijska radnika i zapalio “veliki požar”. Južnokorejski teretni brod gori usidren u moreuzu, Tramp poziva Korejance da se pridruže “Projektu sloboda”; u osnovi, preuzimanju kontrole nad Ormuzom. Iran na državnoj televiziji tvrdi da ništa od toga nije istina.
Sve ovo samo je prvi dan operacije “Projekat sloboda” ili američkog pokušaja da vojnom pratnjom probije iransku blokadu, i izvede stotine brodova zarobljenih u Persijskom zalivu od kraja februata. Tramp je mesec dana ranije Kongresu pisao da su “neprijateljstva s Iranom okončana”, a od juče Vašington ne može da odgovori na jednostavno pitanje: da li je primirje još na snazi?
Istovremeno, u diplomatskim krugovima informacija iz Narodne Republike Kine odjekuje poput supersoničnog projektila velike razorne moći: Komunističke partija (KP) Kine je, naime, po prvi put zvanično rekla NE američkim sankcijama.
Dva dana pre nego što su američki i iranski brodovi počeli da pucaju jedni na druge, 2. maj 2026., Ministarstvo trgovine NR Kine objavilo je “Prohibition Order broj 21”, tj. dokument od nekoliko odlomaka koji sadrži tri pravne zabrane prema svim kineskim građanima, kompanijama i organizacijama:
- ne priznavati,
- ne sprovoditi,
- ne poštovati američke sankcije nametnute kineskim rafinerijama nafte
Foto: Depositphotos/ronniechua
Na prvi pogled to je tehnički akt, ali i presedan nad presedanima u posleratnoj istoriji međunarodnih odnosa.
Pročitajte još
Kraj jedne ere
Kina je decenijama javno kritikovala američki sistem unilateralnih sankcija. Proglašavala ih je kršenjem međunarodnog prava, “ekstrateritorijalnošću” i “jurisdikcijom dugog dosega”, ali je kompanijama uvek tiho dopuštala da ih poštuju. Razlog je bio pragmatičan: pristup dolarskom sistemu, izloženost američkim financijskim tržištima, strah od sekundarnih sankcija koje bi mogle pogoditi kineske banke. T
Tiha saradnja bila je cena pristupa globalnom financijskom poretku pod kontrolom Vašingtona.
Foto: Depositphotos/dynamicfoto
Čini se da je za KP Kine ta era gotova i da su spremni na drugačije odmeravanje snaga sa Sjedinjenim Državama nego ono koje smo pratili kroz različite faze njihovih odnosa od Drugog svetskog rata do danas.
Radi se, naravno, o tome da rafinerije koje KP Kine sada službeno štiti od američke hegemonije uvoze naftu iz Irana. Američko Ministarstvo finansija (Treasury) nazvao je Hengli Petrochemical iz Dalijena “jednim od najvrednijih Teheranovih klijenata” koji je iranskim vojnim strukturama doneo stotine milione dolara. Sankcije su ih stavile na SDN listu, zamrzle im imovinu i de fakto ih isključile iz finansijskog sistema koji je denominiran u dolarima.
Kineska zabrana poništava taj pravni učinak na kineskom tlu. Bilo koja kineska banka, osiguravač ili poslovni partner koji obustavi saradnju s tim rafinerijama zbog američkih sankcija, sam može biti tužen pred kineskim sudovima, a rafinerije imaju pravo da traže odštetu.
Foto: Depositphotos/watman
Mehanizam nije improvizovan: zakon o blokiranju stranih mera postoji od 2021. godine, ali nikada nije bio aktiviran. Ovo je njegovo prvo korišćenje.
Komentar u aplikaciji People’s Daily-a, glasila Komunističke partije, nazvao je ovaj potez „ključnim korakom u tranziciji kineskog stranog pravnog oružja od institucionalnih rezervi prema praktičnoj primeni”. Profesor Đi Venhua (Ji Wenhua), savetnik Ministarstva trgovine, pojasnio je u komentaru za Economic Daily da zabrana „primarno cilja konkretne američke sankcije nametnute određenim kineskim firmama” i da joj je „središnji cilj da poništi njihov pravni učinak na kineskoj teritoriji”, ali, dodaje on, bez pribegavanja „agresivnijim merama odmazde”.
Poruka je precizno kalibrirana: mi smo prešli crtu, ali nismo mi ti koji traže eskalaciju.
Foto: Depositphoto/PimPamPix
Da bi se razumelo zašto kineska zabrana (blocking order) i bitka u Ormuskom moreuzu nisu dve odvojene priče, treba pogledati finansijsku arhitekturu iranskog „platnog sistema”.
Iranski IRGC (Korpus garde islamske revolucije) od sredine marta naplaćuje brodovima prolaz moreuzom do 2 miliona dolara po prolasku. Prihvata plaćanje u tri oblika: bitkoin, USDT stabilkoini i kineski juani, koji se usmeravaju kroz kinesku banku Kunlun putem CIPS sistema, van SWIFT-a i van dolara.
Foto: Depositphotos/shirotie
Dana 1. aprila Bloomberg je izvestio da su najmanje dva broda već platila u juanima, uz pomoć kineske pomorske posredničke kompanije. Analitička kompanija TRM Labs potvrdila je da sistem funkcioniše od sredine marta, uz potencijalne prihode od 600 do 800 miliona dolara mesečno pri punom prometu. Iran, naravno, uz američku blokadu može samo da sanja o tako visokim prihodima.
Trostruki stres test
Iran je 30. i 31. marta kroz parlamentarnu proceduru kodifikovao taj sistem kao „Plan upravljanja Ormuskim moreuzom”. Svrstao je nacije u pet nivoa „prijateljstva” — prijatelji prolaze uz popust, a neprijatelji (SAD, Izrael) ne prolaze uopšte. Radio-transmisija je upozorila kapetane brodova: „Ako bilo koji brod pokuša da prođe bez dozvole, biće uništen.”
Nije slučajno što je američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent), nedelju dana pre kineske zabrane (blocking order), poslao pisma kineskim bankama upozoravajući ih na sekundarne sankcije ako nastave da rade sa iranskim entitetima.
Drugim rečima, ono što se odvija u Ormuskom moreuzu od 4. maja nije samo američki pokušaj da izvede zarobljene brodove. Pratimo trostruki stres test američke moći, koji Peking posmatra sa izuzetnom pažnjom.
Foto: Abd Rabbo Ammar/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Prva dimenzija: mogu li SAD sankcijama upravljati globalnom ekonomijom? Kineska zabrana (blocking order) direktno testira da li će SAD reagovati sankcionisanjem kineskih banaka koje rade sa pogođenim rafinerijama. Ako reaguje — ulazi u finansijsku konfrontaciju sa drugom ekonomijom sveta, upravo u trenutku kada Tramp ide u Peking na samit sa Sijem, planiran za sredinu maja. Ako ne reaguje — sistem sankcija gubi zube, a presedan koji je Kina upravo stvorila postaje model koji mogu kopirati i drugi.
Druga dimenzija: mogu li SAD vojnom silom da kontrolišu Ormuz? Projekat „Sloboda” je odgovor na to strateško pitanje. Ali već prvog dana operacije jasno je da dva američka razarača ne mogu da prate stotinak brodova dnevno, što je bila predratna norma. General zbivanja Irving Gibson sa Instituta Lowy rekao je: „Iran samo treba da održi percepciju rizika visokom da bi promet ostao minimalan.” Kina prima trećinu nafte kroz Ormuz, ali zna i da su sve nacije Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju i UAE, takođe blokirane. Svaki dan zatvorenog moreuza je pritisak i na Rijad i na Abu Dabi.
Treća dimenzija: može li Tramp istovremeno da vodi rat sa Iranom i da pregovara sa Kinom? Dolazak u Peking sa još uvek nerešenim Ormuzom stavlja Trampa u slabiji pregovarački položaj. Besent je u ponedeljak za Fox News rekao da Kina „može učiniti više da ubedi Iran da pusti brodove” — što je zanimljiva formulacija: SAD de fakto traže kinesku pomoć u sopstvenoj vojnoj operaciji.
Foto: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia
Ministarstvo finansija (Treasury) nije izašlo sa novom izjavom. Bela kuća je u nedelju, uoči pokretanja Projekta sloboda, saopštila da primirje zavisi od otvaranja moreuza „bez ograničenja, uključujući naplate”. Ako Vašington sankcioniše kineske banke koje rade sa pogođenim rafinerijama — ulazi u finansijsku konfrontaciju bez presedana sa drugom ekonomijom sveta, ruši samit koji se priprema nedeljama i rizikuje kaskadne posledice po globalni finansijski sistem, koji nije napravljen da apsorbuje takav udar. Ako ih ne sankcioniše, onda potvrđuje da kineska zabrana (blocking order) funkcioniše i da svaka buduća sankcija prema kineskim entitetima može biti poništena istim mehanizmom. Kredibilitet se ne vraća lako.
Postoji jedan širi sloj koji analitičari koji prate kinesku strategiju ističu kao možda najvažniji: ono što se ove nedelje događa nije improvizacija, već kulminacija višegodišnje izgradnje alternativne infrastrukture.
Foto: Morteza Nikoubazl/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
Kina je 2021. donela zakon o blokiranju stranih mera. U aprilu 2026. donela je nova pravila o suprotstavljanju eksteritorijalnoj jurisdikciji. Razvija CIPS kao alternativu SWIFT-u. Banka Kunlun se specijalizovala za transakcije sa iranskim entitetima u juanima. Sistem naplate IRGC-a (Korpus garde islamske revolucije) u juanima i kriptovalutama nije nastao za nedelju dana — TRM Labs dokumentuje sofisticiranu mrežu kripto-novčanika IRGC-a vrednu više od 3 milijarde dolara godišnje. Peking je gradio ovu infrastrukturu tiho, godinama. Sada ju je, po prvi put, pozvao kompanije da je i koriste — i to baš u trenutku kada se američka vojna sila neposredno meri sa iranskom u moreuzu koji Kina smatra vitalnim za sopstvenu energetsku bezbednost.
Profesor sa Univerziteta Nanjang u Singapuru, DŽa Ijan Čong (Ja Ian Chong), opisao je to 2. maja na sledeći način:
- Oni žele da imaju što više poluga. Ovo treba posmatrati u kontekstu pojačavanja kontrolnih mehanizama. Ovo nije jednokratni potez.
BONUS VIDEO:
