Европске владе све су забринутије да би руски председник Владимир Путин могао да искористи тренутну геополитичку ситуацију за нови облик ескалације сукоба. У контексту рата у Украјини, али и променљивих односа између Европе и Сједињених Америчких Држава, расте страх да би наредне године могле да представљају кључни 'прозор прилике' за Москву. Према информацијама из европских политичких кругова, постоји бојазан да би Кремљ могао да процени како је сада идеалан тренутак за тестирање одлучности Запада и саме структуре НАТО савеза.
Фински европарламентарац Мика Алтола упозорио је да се Европа налази у осетљивој фази.
- САД се поступно повлачи из Европе, трансатлантски односи су нарушени, а Европска унија још није спремна у потпуности да преузме безбедносну одговорност.
Фото: Depositphotos/franckito
Иако је руска војна моћ показала одређена ограничења у Украјини, Путинове дугорочне амбиције ширења територија никада нису биле скривене. Управо зато део европских званичника сматра да би Русија могла да покушати да искористи тренутну слабију координацију Запада.
Упркос забринутости, војни стручњаци процењују да је директан напад на неку НАТО чланицу мало вероватан због исцрпљености руске војске у Украјини. Међутим, реалнији сценарио укључује ограничене и тешко доказиве операције. Како преноси Политико, такве акције могле би да буду осмишљене како би створиле несигурност и поделе унутар НАТО-а, посебно око питања активирања члана 5, начела колективне обране.
Прочитајте још
Фото: Kirill Makarov / Panthermedia / Profimedia
Бивши литавски министар спољних послова Габриелиус Ландсбергис сматра да би Русија могла „хоризонтално да ескалира” сукоб: „Москва би могла да циља друге суседе како би избегла понижавајући исход у Украјини.” Од почетка руске инвазије на Украјину 2022., европске државе значајно су повећале војну потрошњу. Ипак, стварни учинци тих улагања неће бити видљиви одмах. Планови Европске уније предвиђају пуну одбрамбену спремност тек до 2030. године, што оставља вишегодишњи сигурносни вакуум. Фински политичар Виле Нинисто упозорава: „Русија није свемоћна, али очај може бити опасан.”
Додатну несигурност ствара политика америчког председника Доналда Трампа, који је НАТО раније назвао „папирнатим тигром”. Његови потези, укључујући повлачење америчких војника из Европе, подстичу забринутост међу европским савезницима. Пољски премијер Доналд Туск упозорио је да је највећа претња „распад трансатлантског савезништва”. Аналитичари сматрају да би унутрашњи политички притисци у САД могли додатно да смањити америчку подршку Европи и Украјини, посебно уочи избора 2028. године.
Фото: AdMedia/Sipa Press/Profimedia
Према проценама стручњака, Русија би могла да изабере циљеве који не изазивају директан војни одговор НАТО-а. Могуће су: операције дроновима, инциденти у Балтичком мору, активности у Арктику, саботаже путем тзв. „сиве зоне” деловања. Такви потези омогућили би Москви да врши притисак на Европу без отвореног рата.
Унутар Европе не постоји јединствен став о нивоу претње. Док земље попут Финске и Литваније позивају на хитно јачање одбране, друге државе и НАТО званичници упозоравају да претерани алармизам може да игра у корист Русије. Естонски председник Алар Карис сматра да Русија тренутно нема капацитет за нови рат: „Русија је већ дубоко ангажована у Украјини.” Ипак, многи упозоравају да потцењивање претње може да буде једнако опасно као и претеривање.
Иако тренутно не постоји непосредна претња директног напада на НАТО, Европа се налази у периоду повећане несигурности. Рат у Украјини, политичке промене у САД и спор темпо јачања европске одбране стварају комплексно безбедносно окружење. Како је упозорио естонски председник: „Нико није очекивао рат у Украјини. Зато морамо да останемо будни.”
БОНУС ВИДЕО:
