Европа у страху: Русија тражи нови фронт, ЕУ није спремна

Европске владе све сузабринутиједа би руски председникВладимир Путинмогао да искориститренутну геополитичку ситуацију за нови облик ескалације сукоба. У контексту рата у Украјини, али и променљивих односа између Европе и Сједињених Америчких Држава, расте страх да би наредне године могле да представљајукључни &#39;прозор прилике&#39;за Москву. Према информацијама из европских политичких кругова, постоји бојазан да би Кремљ могао да проценикако је сада идеалан тренутак за тестирање одлучности Запада и саме структуре НАТО савеза.Фински европарламентарац Мика Алтола упозорио је да се Европа налази у осетљивој фази.- САД се поступно повлачи из Европе, трансатлантски односи су нарушени, а Европска унија још није спремна у потпуности да преузмебезбедносну одговорност.Фото: Depositphotos/franckitoИако јеруска војна моћпоказала одређена ограничења у Украјини, Путинове дугорочне амбиције ширења територија никада нису биле скривене. Управо зато део европских званичникасматра да би Русија могла да покушати да искориститренутну слабију координацију Запада.Упркосзабринутости, војни стручњаци процењују да је директаннапад на неку НАТО чланицу мало вероватан због исцрпљености руске војске у Украјини. Међутим, реалнији сценариоукључује ограничене и тешко доказиве операције. Како преносиПолитико, такве акције могле би да будуосмишљене како би створиле несигурност и поделе унутар НАТО-а, посебно око питања активирања члана 5, начела колективне обране.Фото: Kirill Makarov / Panthermedia / ProfimediaБивши литавски министар спољнихпослова Габриелиус Ландсбергис сматра да би Русија могла &bdquo;хоризонтално да ескалира&rdquo; сукоб: &bdquo;Москва би могла да циљадруге суседе како би избегла понижавајући исход у Украјини.&rdquo; Од почетка руске инвазије на Украјину 2022., европске државе значајно су повећале војну потрошњу. Ипак, стварни учинци тих улагања неће бити видљиви одмах. Планови Европске уније предвиђају пуну одбрамбену спремност тек до 2030. године, што оставља вишегодишњи сигурносни вакуум. Фински политичар Виле Нинистоупозорава: &bdquo;Русија није свемоћна, али очај може бити опасан.&rdquo;Додатну несигурност ствара политика америчког председника Доналда Трампа, који је НАТО раније назвао &bdquo;папирнатим тигром&rdquo;. Његови потези, укључујући повлачење америчких војника из Европе, подстичу забринутост међу европским савезницима. Пољски премијер Доналд Туск упозорио је да је највећа претња &bdquo;распад трансатлантског савезништва&rdquo;. Аналитичари сматрају да би унутрашњи политички притисци у САДмогли додатно да смањити америчку подршку Европи и Украјини, посебноуочи избора 2028. године.Фото: AdMedia/Sipa Press/ProfimediaПрема проценама стручњака, Русија би могла да изаберециљеве који не изазивају директанвојни одговор НАТО-а. Могуће су: операције дроновима, инциденти у Балтичком мору, активности у Арктику, саботаже путем тзв. &bdquo;сиве зоне&rdquo; деловања.Такви потези омогућили би Москви да врши притисак на Европу без отвореног рата.Унутар Европе не постоји јединствен став о нивоу претње. Док земље попут Финске и Литванијепозивају на хитно јачање одбране, друге државе и НАТО званичници упозоравају да претерани алармизам може да играу корист Русије. Естонски председник Алар Карис сматра да Русија тренутно нема капацитет за нови рат: &bdquo;Русија је већ дубоко ангажована у Украјини.&rdquo; Ипак, многи упозоравају да потцењивање претње може да будеједнако опасно као и претеривање.Иако тренутно не постоји непосредна претња директног напада на НАТО, Европа се налази у периоду повећане несигурности. Рат у Украјини, политичке промене у САДи спор темпо јачања европске одбране стварају комплексно безбедносно окружење. Како је упозорио естонски председник: &bdquo;Нико није очекивао рат у Украјини. Зато морамо да останемобудни.&rdquo;БОНУС ВИДЕО:

Европа у страху: Русија тражи нови фронт, ЕУ није спремна

Ваш коментар

Нема коментара