Evropa u strahu: Rusija traži novi front, EU nije spremna

Evropske vlade sve suzabrinutijeda bi ruski predsednikVladimir Putinmogao da iskoristitrenutnu geopolitičku situaciju za novi oblik eskalacije sukoba. U kontekstu rata u Ukrajini, ali i promenljivih odnosa između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, raste strah da bi naredne godine mogle da predstavljajuključni &#39;prozor prilike&#39;za Moskvu. Prema informacijama iz evropskih političkih krugova, postoji bojazan da bi Kremlj mogao da procenikako je sada idealan trenutak za testiranje odlučnosti Zapada i same strukture NATO saveza.Finski evroparlamentarac Mika Altola upozorio je da se Evropa nalazi u osetljivoj fazi.- SAD se postupno povlači iz Evrope, transatlantski odnosi su narušeni, a Evropska unija još nije spremna u potpunosti da preuzmebezbednosnu odgovornost.Foto: Depositphotos/franckitoIako jeruska vojna moćpokazala određena ograničenja u Ukrajini, Putinove dugoročne ambicije širenja teritorija nikada nisu bile skrivene. Upravo zato deo evropskih zvaničnikasmatra da bi Rusija mogla da pokušati da iskoristitrenutnu slabiju koordinaciju Zapada.Uprkoszabrinutosti, vojni stručnjaci procenjuju da je direktannapad na neku NATO članicu malo verovatan zbog iscrpljenosti ruske vojske u Ukrajini. Međutim, realniji scenariouključuje ograničene i teško dokazive operacije. Kako prenosiPolitiko, takve akcije mogle bi da buduosmišljene kako bi stvorile nesigurnost i podele unutar NATO-a, posebno oko pitanja aktiviranja člana 5, načela kolektivne obrane.Foto: Kirill Makarov / Panthermedia / ProfimediaBivši litavski ministar spoljnihposlova Gabrielius Landsbergis smatra da bi Rusija mogla &bdquo;horizontalno da eskalira&rdquo; sukob: &bdquo;Moskva bi mogla da ciljadruge susede kako bi izbegla ponižavajući ishod u Ukrajini.&rdquo; Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022., evropske države značajno su povećale vojnu potrošnju. Ipak, stvarni učinci tih ulaganja neće biti vidljivi odmah. Planovi Evropske unije predviđaju punu odbrambenu spremnost tek do 2030. godine, što ostavlja višegodišnji sigurnosni vakuum. Finski političar Vile Ninistoupozorava: &bdquo;Rusija nije svemoćna, ali očaj može biti opasan.&rdquo;Dodatnu nesigurnost stvara politika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je NATO ranije nazvao &bdquo;papirnatim tigrom&rdquo;. NJegovi potezi, uključujući povlačenje američkih vojnika iz Evrope, podstiču zabrinutost među evropskim saveznicima. Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da je najveća pretnja &bdquo;raspad transatlantskog savezništva&rdquo;. Analitičari smatraju da bi unutrašnji politički pritisci u SADmogli dodatno da smanjiti američku podršku Evropi i Ukrajini, posebnouoči izbora 2028. godine.Foto: AdMedia/Sipa Press/ProfimediaPrema procenama stručnjaka, Rusija bi mogla da izabereciljeve koji ne izazivaju direktanvojni odgovor NATO-a. Moguće su: operacije dronovima, incidenti u Baltičkom moru, aktivnosti u Arktiku, sabotaže putem tzv. &bdquo;sive zone&rdquo; delovanja.Takvi potezi omogućili bi Moskvi da vrši pritisak na Evropu bez otvorenog rata.Unutar Evrope ne postoji jedinstven stav o nivou pretnje. Dok zemlje poput Finske i Litvanijepozivaju na hitno jačanje odbrane, druge države i NATO zvaničnici upozoravaju da preterani alarmizam može da igrau korist Rusije. Estonski predsednik Alar Karis smatra da Rusija trenutno nema kapacitet za novi rat: &bdquo;Rusija je već duboko angažovana u Ukrajini.&rdquo; Ipak, mnogi upozoravaju da potcenjivanje pretnje može da budejednako opasno kao i preterivanje.Iako trenutno ne postoji neposredna pretnja direktnog napada na NATO, Evropa se nalazi u periodu povećane nesigurnosti. Rat u Ukrajini, političke promene u SADi spor tempo jačanja evropske odbrane stvaraju kompleksno bezbednosno okruženje. Kako je upozorio estonski predsednik: &bdquo;Niko nije očekivao rat u Ukrajini. Zato moramo da ostanemobudni.&rdquo;BONUS VIDEO:

Evropa u strahu: Rusija traži novi front, EU nije spremna

Vaš komentar

Nema komentara