Evropske vlade sve su zabrinutije da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da iskoristi trenutnu geopolitičku situaciju za novi oblik eskalacije sukoba. U kontekstu rata u Ukrajini, ali i promenljivih odnosa između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, raste strah da bi naredne godine mogle da predstavljaju ključni 'prozor prilike' za Moskvu. Prema informacijama iz evropskih političkih krugova, postoji bojazan da bi Kremlj mogao da proceni kako je sada idealan trenutak za testiranje odlučnosti Zapada i same strukture NATO saveza.
Finski evroparlamentarac Mika Altola upozorio je da se Evropa nalazi u osetljivoj fazi.
- SAD se postupno povlači iz Evrope, transatlantski odnosi su narušeni, a Evropska unija još nije spremna u potpunosti da preuzme bezbednosnu odgovornost.
Foto: Depositphotos/franckito
Iako je ruska vojna moć pokazala određena ograničenja u Ukrajini, Putinove dugoročne ambicije širenja teritorija nikada nisu bile skrivene. Upravo zato deo evropskih zvaničnika smatra da bi Rusija mogla da pokušati da iskoristi trenutnu slabiju koordinaciju Zapada.
Uprkos zabrinutosti, vojni stručnjaci procenjuju da je direktan napad na neku NATO članicu malo verovatan zbog iscrpljenosti ruske vojske u Ukrajini. Međutim, realniji scenario uključuje ograničene i teško dokazive operacije. Kako prenosi Politiko, takve akcije mogle bi da budu osmišljene kako bi stvorile nesigurnost i podele unutar NATO-a, posebno oko pitanja aktiviranja člana 5, načela kolektivne obrane.
Pročitajte još
Foto: Kirill Makarov / Panthermedia / Profimedia
Bivši litavski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis smatra da bi Rusija mogla „horizontalno da eskalira” sukob: „Moskva bi mogla da cilja druge susede kako bi izbegla ponižavajući ishod u Ukrajini.” Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022., evropske države značajno su povećale vojnu potrošnju. Ipak, stvarni učinci tih ulaganja neće biti vidljivi odmah. Planovi Evropske unije predviđaju punu odbrambenu spremnost tek do 2030. godine, što ostavlja višegodišnji sigurnosni vakuum. Finski političar Vile Ninisto upozorava: „Rusija nije svemoćna, ali očaj može biti opasan.”
Dodatnu nesigurnost stvara politika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je NATO ranije nazvao „papirnatim tigrom”. NJegovi potezi, uključujući povlačenje američkih vojnika iz Evrope, podstiču zabrinutost među evropskim saveznicima. Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da je najveća pretnja „raspad transatlantskog savezništva”. Analitičari smatraju da bi unutrašnji politički pritisci u SAD mogli dodatno da smanjiti američku podršku Evropi i Ukrajini, posebno uoči izbora 2028. godine.
Foto: AdMedia/Sipa Press/Profimedia
Prema procenama stručnjaka, Rusija bi mogla da izabere ciljeve koji ne izazivaju direktan vojni odgovor NATO-a. Moguće su: operacije dronovima, incidenti u Baltičkom moru, aktivnosti u Arktiku, sabotaže putem tzv. „sive zone” delovanja. Takvi potezi omogućili bi Moskvi da vrši pritisak na Evropu bez otvorenog rata.
Unutar Evrope ne postoji jedinstven stav o nivou pretnje. Dok zemlje poput Finske i Litvanije pozivaju na hitno jačanje odbrane, druge države i NATO zvaničnici upozoravaju da preterani alarmizam može da igra u korist Rusije. Estonski predsednik Alar Karis smatra da Rusija trenutno nema kapacitet za novi rat: „Rusija je već duboko angažovana u Ukrajini.” Ipak, mnogi upozoravaju da potcenjivanje pretnje može da bude jednako opasno kao i preterivanje.
Iako trenutno ne postoji neposredna pretnja direktnog napada na NATO, Evropa se nalazi u periodu povećane nesigurnosti. Rat u Ukrajini, političke promene u SAD i spor tempo jačanja evropske odbrane stvaraju kompleksno bezbednosno okruženje. Kako je upozorio estonski predsednik: „Niko nije očekivao rat u Ukrajini. Zato moramo da ostanemo budni.”
BONUS VIDEO:
