Glumica Minja Peković (42) je u intimnoj ispovesti u podkastu "Nešto moje" ispričala o svojim dosadašnjim uspesima u karijeri i nagradama, ali i o zanimljivom poreklu i odrastanju.
Između ostalog, Minja se dotakla i teškog perioda u životu kada je iznenada saznala za dijagnozu nakon što je na svet donela ćerku Ledu. Dijagnoza je bila teška, ali kako je navela, bila je na vreme.
Najlepši trenutak u životu, pa dijagnoza
- To je nulta godina, godina korone, bio je jedan februar, i ja sam čekala da izađe serija 'Tajkun', i da počne da se radi 'Kus petlić'. Čekam da ćerkica napuni godinu dana, to je godinu dana od carskog reza, suprug i ja možemo da radimo na drugom detetu. I kažem mužu jedne večeri koliko sam srećna. Posle deset dana, pojavi se neka kuglica ispod pazuha, mislila sam da je mastitis, jer sam još uvek dojila, započinje priču Minja o trenutku koji ju je zatekao nespremnu, pa nastavlja:
- Jedan pregled, drugi, treći, peti i to jutro kada idem na premijeru u MTS dvorani, prvo idem u Novi Sad kod radiologa. Onda mislim - šta gledaju već toliko, samo da stignem na premijeru. A onda kreće 'žurka'! To mi je zapravo bilo najteže shvatiti. Sad kad sam taman srećna, šta ćemo sad?Ja odo', ne?
Pročitajte još
- Moja prva reakcija je bila bes, ovako baš strašan, strašan bes. Nisam ni stizala da plačem od ljutnje, i onda tako lekari.... E sad, to je za Crnogorca verovatno možda najteži korak - biti pokoran, poviti malo glavu pred tim događajem, resetovati se i 'ajmo sad da vidimo o čemu se radi. Kada je iscurila ta ljutnja, kada sam se osetila i nemoćno i slabo, onda je mozak krenuo drugačije da razmišlja. Onda sam naišla na jednu rečenicu koju često ponovim i nadam se da će nekome značiti: A šta ako to nešto nije poslato da me ubije, nego da me spasi? I onda već kad čovek zameni perspektivu u glavi, počinje drugačije da gleda na to. Usred korone ja nisam bila ni uspaničena, ni uplašena, imala sam svoj cilj i ka njemu išla, u međuvremenu sam bila vrlo svesna da neke strane u mom karakteru, doživljavanju stvarnosti, reagovanju, nisu dobre za mene i štete mi, objašnjava glumica.
Potom se osvrnula i na trenutak kada je odlučila da krene sa psihoterapijom:
- Ono što sam ja mislila da su moji odbrambeni mehanizmi, da to mene nešto čuva u životu, ispostavilo se da s jedne strane me čuva, s druge strane mi kopa rupu. Tada sam krenula i na psihoterapiju. I onda pitanje - što nisam ranije, kao, ja sam mislila da sam normalna. Jer je to onaj primitivni momenat, kao, ko ide na psihoterapiju - onaj ko nije normalan. Mi normalni to umemo sami, onda mi normalni ispadnemo najćoškastiji. I onda je to klupko krenulo da se odmotova.
Minja je na kraju zaključila priču o jednom od najtežih perioda u životu, da su joj u svemu pomogli kreativnost i rad na predstavi "Hvala za klovna".
(Mondo)
BONUS VIDEO:
