Глумица Миња Пековић (42) је у интимној исповести у подкасту "Нешто моје" испричала о својим досадашњим успесима у каријери и наградама, али и о занимљивом пореклу и одрастању.
Између осталог, Миња се дотакла и тешког периода у животу када је изненада сазнала за дијагнозу након што је на свет донела ћерку Леду. Дијагноза је била тешка, али како је навела, била је на време.
Најлепши тренутак у животу, па дијагноза
- То је нулта година, година короне, био је један фебруар, и ја сам чекала да изађе серија 'Тајкун', и да почне да се ради 'Кус петлић'. Чекам да ћеркица напуни годину дана, то је годину дана од царског реза, супруг и ја можемо да радимо на другом детету. И кажем мужу једне вечери колико сам срећна. После десет дана, појави се нека куглица испод пазуха, мислила сам да је маститис, јер сам још увек дојила, започиње причу Миња о тренутку који ју је затекао неспремну, па наставља:
- Један преглед, други, трећи, пети и то јутро када идем на премијеру у МТС дворани, прво идем у Нови Сад код радиолога. Онда мислим - шта гледају већ толико, само да стигнем на премијеру. А онда креће 'журка'! То ми је заправо било најтеже схватити. Сад кад сам таман срећна, шта ћемо сад?Ја одо', не?
Прочитајте још
- Моја прва реакција је била бес, овако баш страшан, страшан бес. Нисам ни стизала да плачем од љутње, и онда тако лекари.... Е сад, то је за Црногорца вероватно можда најтежи корак - бити покоран, повити мало главу пред тим догађајем, ресетовати се и 'ајмо сад да видимо о чему се ради. Када је исцурила та љутња, када сам се осетила и немоћно и слабо, онда је мозак кренуо другачије да размишља. Онда сам наишла на једну реченицу коју често поновим и надам се да ће некоме значити: А шта ако то нешто није послато да ме убије, него да ме спаси? И онда већ кад човек замени перспективу у глави, почиње другачије да гледа на то. Усред короне ја нисам била ни успаничена, ни уплашена, имала сам свој циљ и ка њему ишла, у међувремену сам била врло свесна да неке стране у мом карактеру, доживљавању стварности, реаговању, нису добре за мене и штете ми, објашњава глумица.
Потом се осврнула и на тренутак када је одлучила да крене са психотерапијом:
- Оно што сам ја мислила да су моји одбрамбени механизми, да то мене нешто чува у животу, испоставило се да с једне стране ме чува, с друге стране ми копа рупу. Тада сам кренула и на психотерапију. И онда питање - што нисам раније, као, ја сам мислила да сам нормална. Јер је то онај примитивни моменат, као, ко иде на психотерапију - онај ко није нормалан. Ми нормални то умемо сами, онда ми нормални испаднемо најћошкастији. И онда је то клупко кренуло да се одмотова.
Миња је на крају закључила причу о једном од најтежих периода у животу, да су јој у свему помогли креативност и рад на представи "Хвала за кловна".
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
