Iako se prava osoba sa invaliditetom često nalaze na marginama društvenog fokusa, konkretni primeri iz lokalnih sredina i civilnog sektora pokazuju da sistem može funkcionisati - kada postoji volja, znanje i saradnja.
Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije podelio je sa nama primere dobre prakse, koristi savremene tehnologije i šalje jasnu poruku donosiocima odluka: ne možemo graditi inkluzivno društvo bez uključivanja onih koji ga najbolje razumeju.
Foto: Z. Knežević
"Ništa o nama bez nas"
Krilatica svetskog invalidskog pokreta najbolje oslikava misiju Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije. Od osnivanja, Centar se zalaže za direktno učešće osoba sa invaliditetom u donošenju odluka i kreiranju politika koje ih se tiču.
Kroz projekte, zastupanje pred institucijama i saradnju sa sličnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, Centar aktivno doprinosi razvoju inkluzivnog društva i zaštiti ljudskih prava. NJihov rad prepoznat je i na međunarodnom nivou - kroz angažman u Evropskoj mreži Centara za samostalni život i na UN Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom.
Centar ostaje posvećen stvaranju društva u kojem se čuje i poštuje glas svakog građanina.
Pristupačnost kreće sa lokala
Pristupačnost ne znači samo da neko može ući u zgradu bez prepreka. To je i mogućnost da osoba sa invaliditetom studira, radi, učestvuje u javnom životu i donosi odluke koje se nje direktno tiču. U Srbiji, i pored brojnih izazova, postoje lokalne sredine koje su pokazale kako se može delovati odgovorno i inkluzivno.
- Za 2024. godinu, kancelarija Zaštitnika građana dodelila je nagrade za doprinos razvoju pristupačnosti. Grad Pirot i opština Bosilegrad dobili su priznanja, dok su opštine Bela Palanka i Svilajnac takođe pohvaljene. Grad Kikinda je prepoznat po pravovremenom planiranju, a gradovi Sombor i Smederevo za uspešnu saradnju sa udruženjima - navode iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije.
Foto: Anđela Stevanović
Kako tehnologija nadoknađuje nedostatke u pristupačnosti
Savremene tehnologije poslednjih godina postaju ključni instrumenti u unapređenju kvaliteta života osoba sa invaliditetom, naročito u obrazovanju.
- Oblast obrazovanja je trenutno verovatno oblast u kojoj tehnologija ima najveći uticaj. Inteligentne table, edukativne aplikacije i platforme promenile su način na koji se znanje prenosi. E-learning je posebno dobio na značaju tokom pandemije, a digitalne platforme kao što suGoogle Classroom, Zoom i Microsoft Teams omogućile su kontinuitet nastave bez fizičkih barijera - ističu iz Centra.
Foto: A. Sahanić
Digitalna pismenost i dostupnost alata važni su i za same organizacije koje zastupaju prava osoba sa invaliditetom. Iz Centra objašnjavaju kako i oni koriste tehnologiju za unapređenje rada:
- Koristimo aplikacije za onlajn sastanke, a trudimo se i da svojim članovima omogućimo obuke za nove alate, što doprinosi i boljoj vidljivosti naše organizacije.
Osnaživanje organizacija civilnog društva da koriste savremene tehnologije doprinosi i većem učešću osoba sa invaliditetom u donošenju odluka, praćenju primene zakona i zastupanju svojih interesa na institucionalnom nivou.
Zakonodavni okvir je tu, ali gde je primena?
Uprkos postojanju zakonskih rešenja, izazov ostaje u doslednoj i sveobuhvatnoj primeni propisa koji garantuju pristupačnost.
- Potrebno je poštovati zakonsku regulativu i tehničke standarde planiranja i izgradnje objekata, koji osiguravaju nesmetano kretanje osobama sa invaliditetom, deci i starima. Takođe, treba poštovati Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala - poručuju iz Centra.
Foto: A. Sahanić
Još važnija poruka odnosi se na ulogu samih organizacija osoba sa invaliditetom, koje treba da budu aktivan partner donosiocima odluka, a ne pasivan primalac pomoći. One najbolje poznaju svakodnevne prepreke s kojima se njihovi članovi suočavaju i upravo zato mogu dati najrelevantnije predloge i rešenja.
- Organizacije treba da budu proaktivne, da prate sprovođenje zakona i reaguju na njihovo nepoštovanje – kao što to rade tzv. "watchdogs" u inostranstvu - ističu iz Centra.
Foto: Promo
