Najrazorniji udar koji je čovečanstvo ikada pretrpelo dogodio se u Čileu 1960. godine. Ovo je tekst o potresu jačine 9,5 po Rihteru objavljen 2017. godine.
Najjači zemljotres zabeležen u ljudskoj istoriji pogodio je 22. maja 1960. godine grad Valdiviju u Čileu. Potres je bio jačine 9,5 po Rihteru i odneo je oko 6000 života.
Hiljade su povređene, a dva miliona ljudi ostalo je bez svojih domova.
Epicentar ovog smrtonosnog zemljotresa nalazio se oko 570 kilometara južno od glavnog grada Santijaga.
Rascep u tlu koji je nastao kao posledica potresa bio je dug čak 1000 kilometara.
Pročitajte još
Foto: Vikipedia/javno vlasništvo
Sve je mirisalo na nesreću u Čileu
Dan pre najvećeg zemljotresa u istoriji, još tri snažna udara pogodila su Čile, odnosno grad Konsepsion — najpre potres jačine 8,1 po Rihteru koji je trajao 35 sekundi i uništio trećinu svih zgrada i kuća u gradu, zatim 6,8, pa 7,9 po Rihteru. Taj poslednji dogodio se svega 15 minuta pre nego što je usledio najjači zemljotres u istoriji, koji je razorio grad Valdiviju.
Čile se nalazi u jednom od najaktivnijih seizmičkih područja na svetu. Smešten je u zoni jake vulkanske i seizmičke aktivnosti i deo je Pacifičkog vatrenog prstena.
Oko 38 sati nakon zemljotresa aktivirao se i vulkan Kordon-Kaule, prvi put nakon 40 godina. Seizmolozi veruju da je erupcija bila povezana s potresom u Valdiviji.
Zemljotres takve snage izazvao je cunamije u Čileu, Japanu, Filipinima i Novom Zelandu.
Nakon potresa valovi na japanskom ostrvu Honšu bili su visoki pet metara te uništili 1.600 domova. Cunami je uzrokovao smrt 61 osobe na Havajima, 138 mrtvih bilo je u Japanu, a 32 osobe izgubile su život na Filipinima.
Cunami je takođe zahvatio i zapadnu obalu Sjedinjenih Država, te prouzročio dodatnih pola milijarde dolara štete.
Foto: Vikipedia/javno vlasništvo
Posledice po Zemlju
Iako tačan broj stradalih u zemljotresu nije poznat, pretpostavlja se da je poginulo više od šest hiljada ljudi. Čile se nalazi u jednom od najtrusnijih područja na svetu. Smešten je u zoni jake vulkanske i seizmičke aktivnosti i deo je Pacifičkog vatrenog prstena.
Foto: Vikipedia/javno vlasništvo
Snažni i razorni potres jakosti 8,8 je Čile pogodio i 2010. godine. Razoreni su čitavi gradovi na srednjem i južnom čileanskom priobalju, pri čemu je poginulo gotovo tisuću ljudi a stotine su nestale. Pričinjena je šteta od 30 milijardi dolara.
Potres je verovatno pomerio Zemljinu osu i time je skratio trajanje dužine dana (za 1.26 mikrosekundi), saopštila je posle američka svemirska agencija NASA.
Foto: Vikipedia/javno vlasništvo
Drugi veliki potresi
Iako ne najsnažniji, najstrašniji potres koji je ikad pogodio čovečanstvo dogodio se 3. januara 1556. godine u kineskoj pokrajini Šandži i odneo je 830 hiljada ljudskih života.
Zemljotres u Lisabonu
Jedan od najrazornijih potresa u Evropi dogodio se 1. novembra 1775. godine kada je u manje od 6 minuta portugalski grad Lisabon gotovo sravnjen sa zemljom, a život je pri tom izgubilo između 70 i 100 hiljada ljudi. Grad je takođe pogodio cunami, a vatra koja je gorela sledećih 5 dana u potpunosti je uništila ono što je potresom bilo pošteđeno.
Iako su posledice za grad i ljude bile velike, korist od ovog razornog dela prirode dobila je seizmologija, jer se upravo nakon njega intenziviralo proučavanje potresa.
Kobni 26. decembar 2004.
I u najnovijoj ljudskoj istoriji jedan potres ulazi u kategoriju najrazornijih, a to je onaj koji je 26. decembra 2004. godine pogodio Sumatru.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Razorne snage 9,3 stepeni po Rihteru, to je drugi najjači potres ikada, a u istoriji će ostati zapamćen kao potres koji je izazvao veliki cunami koji je pogodio obalu indijskog okeana, a u kojem je stradalo gotovo 230.000 ljudi.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
BONUS VIDEO:
