Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo da bude pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
Krštenje je prvi stepenik sa kojeg u hrišćanstvo stupa budući pripadnik crkve. Roditelji tog dana svečano obučeni odlaze u prethodno odabranu ckrvu, gde će se čin krštenjadogoditi.
Foto: Depozitfoto
Naravno, osim odabira toaleta za odrasle i odeće koju će beba nositi, kao i kume ili kuma koji će dete privesti svetoj tajni krštenja, te prostorije u kojoj će se nakon toga okupljeni skupiti da proslave prijem novog člana crkve, podjednako je važno i biranje imena za dete.
O tome su roditelji zasigurno dugo promišljali, a u susret govorkanjima da u crkvi ne može biti krštena osoba čije ime nije u crkvenim knjigama, ovu nedoumicu je rešiovladika mileševski Atanasije.
Pročitajte još
Vladika je odmah naglasio da ime nije uzgred dato, već da o njemu treba dobro promisliti kako bi bilo valjano i odgovarajuće za bebu kojoj se daje.
- Budući da ime ima značenje i nosi iskustvo ličnosti, ono nije mala stvar i važno je mudro ga odabrati. Rani hrišćani su odvajkada svojoj deci davali imena proroka i apostola. Kada roditelj izgovori to ime, recimo Petar, odmah se setite apostola. Zbog toga nije svejedno koje ime ćete dati svom detetu - objašnjava mitropolit mileševski Atansije, i dalje otkriva kako bi on pristupio "problematici" odabira imena, navodeći brojne primere iz naše istorije kao smernicu.
- 'Nomen est omen', na latinskom, 'ime je znak, ime nosi značenje'. Ja bih preporučio roditeljima, koji su se potrudili da rode dete, da još malo truda ulože u izboru imena za bebu. Miloš, Marko, Lazar, Petar, to su imena puna značenja. Naravno, treba reći da krštenju nije apsolutna prepreka moderno ime. Preporučljivije, punije i efektnije je detetu dati ime nekog našeg mudraca, junaka, umetnika, proslavljene ličnosti, koje nosi tradiciju u sebi, koje ima puno značenje i koje obnavlja iskustvo života naše istorije i proširuje je, kao što je primera radi Nikola. Mi sa tim imenima idemo u svet".
Foto: Jutjub printskrin/ Televizija 5 Užice
Svetac određuje ime?
Rođenje na određen praznik je nekad bilo dovoljno da se prema tome bebi odredi ime. Međutim, u novije vreme je ta tradicija zaboravljena, pa se imena daju ličnim odabirom. Stav vladike Atanasija je jasan.
"Preporučljivo je da se bebi ime da po svecu, jer rođenje na taj dan nije bez značaja. Uvek gledam crkveni kalendar i molim se svecu koji je danas da mi pomogne. Imao sam komšiju koji nije mogao da se odmakne od svog imena. Zvao se Prokopije i uvek je pre značajnog rada govorio 'Sveti Prokopije, ti pomozi'. Ne mora se dete zvati po svecu, ali to jeste preporuka. Detetu na taj način dajemo blagodat, verujući da taj svetac navija za nas i pomaže nam".
Foto: Depozitfoto
Vezano za nedoumicu da li se lično ime odnosno ono koje stoji u ličnoj karti i u crkvenoj knjizi može razlikovati, vladika navodi da treba nastojati da ono bude isto u oba slučaja.
- Iako to nije praksa, u crkvenim knjigama i ličnoj karti mogu biti dva različita imena. Takvi primeri postoje, ali to nije preporučljivo i nije praktično, kao da se jedno ime skriva, pa bih preporučio da ona budu usklađena - zaključio je vladika mileševski Atanasije.
BONUS VIDEO:
